Švedski epidemiolozi na udaru: Najrizičniji nezaštićeni, stopa smrtnosti duplo veća nego u Italiji

Od oko 10 miliona stanovnika, koliko živi u Švedskoj, zemlji koja je ranije mnogima bila asocijacija na visok životni standard i hladno vreme, od posledica korona virusa, prema poslednjim podacima, preminula je 3.871 osoba

Zbog visoke stope smrtnosti u Švedskoj, gde većinu preminulih od posledica korona virusa čini najstarije stanovništvo, epidemiolozi u toj zemlji nalaze se na meti sve oštrijih kritika.

Preporučujemo

Od oko 10 miliona stanovnika, koliko živi u Švedskoj, zemlji koja je ranije mnogima bila asocijacija na visok životni standard i hladno vreme, od posledica korona virusa, prema poslednjim podacima, preminula je 3.871 osoba.

Stopa smrtnosti u Švedskoj izuzetno je visoka i iznosi 6,1, dok je u Italiji dvostruko manja – 3,0, prenosi RTS.

U novinama "Dagens niheter" 22 stručnjaka kritikovala su epidemiološke mere koje su donete u Švedskoj ističući da je strategija Uprave za javno zdravlje Švedske bila sticanje kolektivnog imuniteta. Međutim, iz Uprave odgovaraju da to nikada nije bila zvanična strategija švedskih zdravstvenih institucija.

- Radimo na tome da sprečimo širenje zaraze i da zaštitimo rizične grupe - navela je Sara Bifoš iz Uprave za javno zdravlje na jednoj od svakodnevnih konferencija ove institucije.

Podršku čelnim ljudima švedskog zdravstva pružio je i bivši državni epidemiolog Johan Giseke, ocenivši da je Švedska uradila pravu stvar.

Podaci, ipak, govore da Šveđani nisu uspeli u zaštiti najrizičnije grupe.

Od 3.871 preminule osobe, čak 3.414 je imalo više od 70 godina, a najviše preminulih (1.585) je imalo između 80 i 89 godina.

Prema jednoj naučnoj studiji, samo 7,3 odsto građana Stokholma do kraja aprila je razvilo antitela na korona virus, što je izazvalo bojazan da strategija švedske vlade da ne uvodi vanredno stanje tokom pandemije nije bila dobra odluka, prenosi Rojters.

Novinar švedskog javnog servisa SVT Jovan Radomir rekao je za RTS da su građani počeli da traže odgovore od nadležnih i da se pitaju kako je moguće da Danska i Norveška imaju toliko manje preminulih od Švedske.

- Postavlja se pitanje da li smo previše verovali ekspertima ili su političari kasno počeli da preduzimaju strože mere. Čini se da je davanje odgovornosti pojednicima velika greška, jer se mnogi još uvek ponašaju neozbiljno - naveo je Radomir.

Švedski novinar je dodao kako se na radnike u supermarketima, kafićima, restoranima i gradskom prevozu ne obraća dovoljno pažnje i da oni moraju da rade kako ne bi ostali bez zaposlenja.

- Svi koji osećaju simptome bolesti moraju da se izoluju, ali nisam siguran da svi to rade. Iz tog razloga su svi koji rade u uslužnim delatnostima ugroženi i veoma lako mogu da se razbole zbog neodgovornih građana - istakao je Radomir.

Situacija u Švedskoj, kako je dodao, može da dovede do toga da, kad ostale zemlje polako počnu da otvaraju svoje granice, istovremeno mogu da ih zatvore za Šveđane, ukoliko broj zaraženih i preminulih nastavi da raste.

"Mnogi su ranije hvalili švedsku taktiku, ali sada dosta njih menja mišljenje, čak i u Švedskoj. Još uvek ne znamo ko je u pravu, to će budućnost pokazati", rekao je Radomir.

(Telegraf.rs/Tanjug)