Desetine "vlasnika" silovalo ih godinama, prodavalo i tuklo: Zverstva nad robinjama Islamske države

Istražitelji sakupljaju dokaze kako bi optužili pripadnike Islamske države za zločine protiv čovečnosti, dok i dalje veliki broj žena i devojaka Jezidi manjine žive kao robinje IS

Bilo je jasno da je on glavni kada je ušao u dvoranu za venčanja pretvorenu u mesto za robove u iračkom gradu Mosulu, gde su se desetine žena i devojaka, pripadnica etničko-verske manjine Jezida, grčile na podu, a koje su nedavno oteli militanti Islamske države.

Preporučujemo

Tukao ih je i pri najmanjem znaku otpora. U jednom trenutku odvukao je jednu Jezidi devojku, izabravši je za sebe - koja je imala 14 godina kada se ovo desilo 2014. godine.

To je bio Hadži Abdulah, religiozni sudija i glavni arhitekta robovskog sistema IS. Kasnije je postao zamenik lidera IS Abu Bakra al Bagdadija. Mnogi veruju da je on naslednik ubijenog Al Bagdadija, poznat pod pseudonimom Abu Ibrahim al Hašimi al Kuraši. SAD su njegovu glavu ucenile na pet miliona dolara.

Istražitelji sa Komisijom za međunarodnu pravdu i odgovornost (CIJA) prikupljaju dokaze nadajući se procesuiranju boraca Islamske države za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i genocid - uključujući Hadži Abdulaha.

Bil Vajli, direktor CIA, kaže da borci nisu samo odlučili da porobe i siluju žene Jezida - to je bio pažljivo izveden plan od strane rukovodstva grupe.

- Stavili su sav aparat svoje takozvane države iza sprovođenja u praksi. I čineći to, oni će iskoreniti grupu Jezida osiguravajući da se više ne rodi nijedno Jezidi dete - rekao je Vajli.

Istražitelji, koji su svoje nalaze podelili sa AP, kažu da su kroz IS dokumenta i intervjue sa preživelima i insajderima, identifikovali 49 pripadnika IS koji su izgradili i upravljali trgovinom robljem i gotovo 170 robovlasnika.

AP je razgovarao sa bivšim robovima, spasiocima i zarobljenim militantima kako bi saznao kako je ropstvo postalo centralna figura u Islamskoj državi.

"Kabinet" grupe je konstruisao sistem robovanja, bezbednosne agencije su ga sprovodile, a islamski sudovi nadzirali. Borci su se bogatili prodavajući žene među sobom i nazad njihovim porodicama.

CIA želi da izgradi slučaj kako bi se pripadnicima terorističke grupe sudilo za zločine protiv čovečnosti ili genocid.

U prvom krivičnom gonjenju pod optužbom za genocid nad Jezidima prošlog meseca, nemački sud priveo je Iračane na suđenje zbog porobljavanja žene Jezida i njenog petogodišnjaka, koji su bili vezani lancima i ostavljeni da umru od žeđi.

UN istražitelji kažu da su sakupili dokaze iz Iraka, uključujući i dva miliona poziva, koji mogu da ojačaju slučajeve protiv počinilaca zločina protiv Jezida.

IS je izveo napad na srce Jezidi zajednice u podnožju planine Sinjar u avgustu 2014. Borci su ubili stotine i oteli 6.417 ljudi, od kojih su više od polovine bile žene i devojke. Većina zarobljenih odraslih muškaraca verovatno je ubijena.

Žene prodavali na pijaci, poklanjali ih i na lutriji

Žene i deca su predati kao pokloni borcima koji su učestvovali u napadu. Preostale žene raspodeljene su u oblastima pod kontrolom IS-a. Grupa je upravljala centralizovanim tržištem robova u Mosulu, Raki i drugim gradovima.

Na pijaci u sirijskom gradu Palmira žene su šetale pistom za članove IS-a kako bi ih licitirali. Drugi su žene delili lutrijom.

Jedno vreme IS je plaćao borcima oko 50 dolara za roba i 35 dolara za dete. Ali su oni zaradili desetine hiljada dolara prodavajući zarobljenike nazad njihovim porodicama.

Zvaničnici IS-a pokušali su da zabrane odvajanje žena od svoje dece i objavljivanje ženskih slika na društvenim mrežama. Odlučeno je da prodaju robova mora registrovati islamski sud.

Jedna direktiva predviđa kazne za prodaju Jezida "običnim građanima"- bilo kome ko nije borac ili visoki funkcioner IS - i za otkup porodicama.

Lejla Talu bila je dve i po godine u zarobljeništvu, a njen primer pokazuje kako su borci ignorisali pravila.

- Za sve su govorili da je dozvoljeno. Oni su to nazvali islamskim zakonom. Silovali su žene, čak i mlade devojke - rekla je Talu, koja je bila u vlasništvu osmorice muškaraca.

Posle Talu, njen suprug, mali sin i novorođena ćerkica kidnapovani su 2014. godine, a ona i njen suprug bili su primorani da pređu u islam, što će ih poštedeti da postanu robovi ili budu ubijeni.

Ali preobraćanje nije značilo ništa. Muškarci koji su promenili veru bili su masakrirani, a Talu i druge žene postale su robinje.

Uprkos pravilima koja nalažu prodaju putem sudova, Talu je bačena u svet neformalnog tržišta robova.

Jedan od njenih vlasnika, irački hirurg, obukao ju je i našminkao kako bi četvorica Saudijaca mogla da je vide. Član IS religiozne policije kupio ju je za skoro 6.000 dolara.

Vlasnik je onda slike svojih robova stavljao onlajn i hvalio se pred potencijalnim kupcima.

- Bilo je kao na reviji. Hodale smo sobom punom muškaraca koji su nas gledali - rekla je Talu, koja želi da njeno ime bude iskorišćeno za kampanju za pravdu žena Jezida.

Jedan vlasnik pretio joj je da će njenu tada dvogodišnju ćerku prodati ženi iz Iraka. Naterao ju je da zatrudni, a onda je promenio mišljenje i naterao je na abortus. I drugi ju je učinio trudnom, ali je ona sama izazvala pobačaj.

Posle dve i po godine uspela je da pobegne sa decom i snajkom plativši krijumčara.

Poslednjih godina oslobođeno je oko 3.500 robova, a većinu su otkupile njihove porodice. Ali više od 2.900 Jezida i dalje je oteto, uključujući oko 1.300 žena i dece.

Neki su i dalje u kurdskim oblastima u Siriji, žive među pristalicama IS-a, ili su se stopili u zajednice gde su ih odveli otmičari - sve do Turske.

Pet godina bila u zatočeništvu, silovalo je desetak vlasnika

Na prethodnoj fotografiji nalazi se Jezidi žena koja je izdržala pet godina u zatočeništvu Islamske države, pozira za portret u svojoj kući na severu Iraka.

- Pretukli su me, prodali i radili su mi sve - rekla je ona.

Tokom godina zatočeništva silovalo ju je desetak vlasnika, a mesecima je bila u vlasništvu vođe IS-a Abu Bakra al-Bagdadija pre nego što ju je "poklonio" jednom od svojih pomoćnika.

Oslobođena je u napadu pod vođstvom SAD u maju 2019. Ova fotografija je snimljena 14. novembra 2019.

(A. M.)