Od Trampa preko Bolsonara do Erdogana: Da li su ovo lideri koji su najgore odgovorili na pandemiju?

Neliberalni lideri koji upravljaju autoritarnim režimima, odbijaju demokratska i pravna ograničenja, zloupotrebljavaju građanska i ženska prava, odbijaju nadzor medija, tolerišu korupciju i veruju da oni, lično, znaju najbolje a ponašaju se najgore

Širom sveta autoritarni lideri iskorišćavaju ili pogoršavaju odgovor na pandemiju korona virusa, stavljajući sebični interes ispred javnog dobra. Većina su muškarci, a koliko je pol relevantan govori mišljenje da se ženski lideri ponašaju bolje. Nemačka kancelarka Angela Merkel, premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern i liderka Tajvana Caj Ing Ven su među kompetentnim i saosećajnim ženama koje se izdvajaju za pohvale, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Da li lideri koji imaju najslabije rezultate dele nefunkcionalne karakteristike koje prevazilaze muškost? Ratna fiksacija je jedno, a siromaštvo mašte je drugo, prenosi Gardijan. Oni koriste borbene metafore i klišeje kao što su "ratni predsednik" ili "borba protiv nevidljivog neprijatelja".

Čini se da je nedostatak empatije zajednički imenitelj, čak i među populistima "čoveka iz naroda".

Odlučniji faktor je čovekova politička orijentacija. Generalno govoreći, neliberalni lideri koji upravljaju autoritarnim režimima, odbijaju demokratska i pravna ograničenja, zloupotrebljavaju građanska i ženska prava, odbijaju nadzor medija, tolerišu korupciju i veruju da oni, lično, znaju najbolje a ponašaju se najgore.

Jedan od njih jeste Donald Tramp, a njegov poslednji savet da se ubrizga dezinfekciono sredstvo dostigao je nove visine "toksičnog idiotizma", prenosi Gardijan.

Međutim, Tramp ima dosta izazivača za svetsku titulu, kao što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Njegov prvi odgovor na sve veću pretnju Covid-19 bio je stavljanje ekonomije ispred života. Erdogan je optužen, kao i Tramp, za politizaciju krize, na primer zabranom napora za prikupljanje sredstava od strane gradskih saveta pod kontrolom opozicije u Istanbulu, Izmiru i Ankari. Kaže se da impresivni nastup gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, mogućeg rivalskog predsednika za 2023. godine, Erdogana brine više od bolesti.

Policijski čas i zaštitne mere prouzrokovali su zbrku i paniku. I Erdogan je pronašao priliku za jačanje jedinstva svrhe kada su iz ranog puštanja zatvorenika isključeni zatvoreni politički protivnici, novinari i aktivisti za ljudska prava.

Slična situacija je i na Filipinima, gde je predsednik Rodrigo Duterte, kao i drugi desničari, prvo minimalizovao pretnju od korona virusa, a onda preterano reagovao.

Duterte je tako naredio policiji i vojsci da ubiju one koji krše mere.

- Ubijte ih. Umesto stvaranja problema, poslaću vas u grob - rekao je predsednik.

Mađarski populistički vođa desnice Viktor Orban kaže da njegova nova moć da vlada neograničeno dekretom može biti opozvana bilo kada. Protivnici strahuju da pitomi parlament to nikada neće učiniti.

Neki od najautoritarnijih svetskih lidera reagovali su čudnom mešavinom besramne neodgovornosti i kalkulacije. Žair Bolsonaro, predsednik Brazila, čini se da se nada, kao i Tramp, kako će neprijateljstvo sirotinje prema blokadi koja uništava posao pretvoriti u političku korist.

- Bolsonaro je uporedio korona virus sa blagim gripom, podstakao je svoje pristalice da se suprotstave merama b,lokade koje su usvojile lokalne samouprave i promovisao nedokazane lekove na društvenim mrežama kao čudesne lekove - napisao je Eduardo Meljo, profesor iz Sao Paula.

Ugledni list smatra da i kineski predsednik Si Đinping "koristi pandemiju za političke ciljeve", ističući da o tome svedoči oportunističko hapšenje najmanje 15 veterana iz Hongkonga, pro-demokratskih ličnosti.

Sigurnosni i ekonomski strahovi povezani sa korona virusom koriste se kako bi opravdali sve žešće suzbijanje nakon što prošlogodišnji neuspeh nije zaustavio anti-pekingške proteste.

Što se tiče Indije i premijera Narendre Modija, čini se da je Modi prošle godine nosio sve pred sobom, posebno nakon sloma Kašmira. Brutalni antimuslimanski pogrom u Nju Delhiju jedva je umanjio njegovu domaću poziciju.

Ali samointenzivna ekonomska i socijalna šteta koja je nastala usled nespretnih, haotičnih antivirusnih mera slika manje laskavi portret nesposobnosti i nebitnosti.

Isto tako, kredibilitet Vladimira Putina, ruskog predsednika doveden je u pitanje nakon sporog početka borbe protiv neprijatelja.

Osiguravajući se od štete, Putin nemoćno gleda kako koronavirusna kriva ide nagore, a svetska cena nafte, ključni izvor novca Kremlja, ide drugim putem.

Suprotno tome, pandemija je spasila premijera Izraela Benjaamina Netanijahua od zasluženog zaborava. Nakon trećeg, neupadljivog izbora, i uz nadolazeće suđenje za korupciju, Netanijahu je izgledao mrtav i sahranjen.

Njegovo vaskrsenje je najvećim delom posledica beskrupulozne upotrebe pretnje virusom kao uzrokom nacionalnog okupljanja.

Možda će ljudi širom sveta, šokirani svim ovim primerima, početi da pružaju otpor i obrnuti nedavni trend ka autoritarizmu, zaključuje Gardijan.

(Telegraf.rs)