Covid 19 otkrili još pre šest godina, ali nisu mislili da je opasan? Lovci na viruse otkrili tajnu

Lovci na viruse ulažu ogromne napore da pronađu nove viruse i spreče potencijalne epidemije

Pre nego što uđu u pećinu, tim naučnika navlači zaštitna odela, stavlja maske na lice i debele rukavice kako bi prekrili svaki deo svoje kože. Kontakt sa izlučevinama slepog miša ili njihovim urinom može iz izložiti nekim od najsmrtonosnijih, a nepoznatih virusa. Opremljeni kacigama sa lampama, postavljaju svoje mreže na ulazu u pećinu u kineskoj proviniciji Junan... Tada strpljivo čekaju sumrak. Čim sunce zađe, na hiljade slepih miševa krene da izleće iz pećine u potrazi za hranom i upada pravo u njihove mreže.

Preporučujemo

Tada tim pažljivo skuplja mreže i uvode slepe miševe u anesteziju, pre nego što im brižljivo uzmu krv iz vene na krilu.

- Uzimamo i bris iz usta, ali i fekalne uzorke - kaže Peter Daszak, koji predsedava alijansom EcoHealth, američkom NVO koja je specijalizovana za pronalaženje novih virusa i sprečavanje pandemija.

Daszak je u poslednjih deset godina obišao više od 20 zemalja pokušavajući da spreči pandemije ulazeći u pečine sa slepim miševima tražeći nove patogene. Da budemo precizni, novi korona virus.

Njegova istraživanja, kao i istraživanja drugih naučnika, mogu da pomognu svetu da predvidi odakle može da krene virus koji je opasan po ljude, virus poput Covid-19.

- Skupili smo više od 15.000 uzoraka od slepih miševa i otkrili oko 500 novih korona virusa - kaže Daszak i dodaje da je jedan od njih, koji je pronađen u jednoj pećini u Kini 2013. godine najverovatnije predak Covid-19.

SARS uzbunio svet

Do epidemije SARS-a 2003. godine, niko nije pridavao veliki značaj naučnicima koji su pratili korona virus. Što bi samo naučnici rekli: "Svetu to nije bilo dovoljno seksi".

- Nisu nas gledali kao seksi odeljak medicinskih istraživanja - kaže virolog Vang Linfa iz Singaprua koji razvija alate koji pomažu naučnicima da uzmu neophodne uzorke.

Tada su bila registrovana samo dva ljudska korona virusa, a oba su otkrivena davne 1960. godine.

Tek 2009. osnovano je udruženje Predict za praćenje ovih opasnih virusa. Glavni zadatak im je bio da pronađu nove zoonotičke bolesti, uključujući i korona viruse, i to pre nego što se čovek njima zarazi. Za desetogodišnju studiju dodeljeno im je oko 200 miliona dolara.

Od dana osnivanja, pronašli su pet novih korona virusa. Uključujući i Covid-19. Daszak procenjuje da slepi miševi nose oko 15.000 vrsta korona virusa, a da je svega nekoliko stotina otrkiveno.

On i njegov tim zato stalno istražuju u pećinama u Junanu, jer tamo ima na stotine hiljada slepih miševa.

- Fokusirali smo se na Kinu jer smo tražili izvor SARS-a, a tada smo shvatili da postoji još na stotine opasnih korona virusa i onda smo preusmerili našu pažnju. Cilj je bio da ih sve pronađemo - objašnjava Daszak.

Timovi organizacije Predict istražuju u više od 30 zemlaja. Timovi lovaca na virus prebačeni su i u Mjanmar i Keniju, gde su pronašli još čak šest novih vrsta korona virusa.

- To su područja sa puno biodiverziteta divljih životinja, rastućom ljudskom populacijom koja polako remeti njihovo prirodno stanište. Dobre putničke mreže i velika količina stoke predstavljaju veliki potencijal za širenje virusa među vrstama - kaže Davn Zimerman, koja na institutu Smitsonijan vodi neke od ekspedicija za uzorkovanje virusa.

- Jugoistočna Azija i Kina posebne su interesantne naučnicima, jer veliki deo njihove populacije redovno stupa u kontakt sa divljinom, loveći je, prodajući je - često živu - na divljim pijacama i jedu je - rekao je Daszak.

Nakon analize uzoraka krvi ljudi koji žive u blizini dve pećine šišmiša u okrugu Jining, provincija Junan 2015. godine, Daszakov tim otkrio je da 3 odsto populacije ima antitela na viruse koji se obično nalaze samo kod slepih miševa - što znači da su im već bili izloženi.

- Mnogi su nesvesno uneli ove patogene u sebe i oporavili se, ili je virus napao samo neke ćelije - kaže Daszak.

Da bi mogli da zaraze ljude, koronavirusi moraju da budu u mogućnosti da se vezuju za svoje ćelijske receptore, što obično zahteva "posrednika prenosioca", najčešće životinju, objašnjava Vang.

- To može biti civet mačka, deva, pangolin ili drugi sisar usko povezan sa ljudima - rekao je on.

Ali obično potiču od slepih miševa, koji nose izuzetno visok udeo virusa sposobnih da zaraze ljude, poput Marburga, Nipe, Ebole i SARS-a, kaže Daszak koji je bio koautor studije Nature na ovu temu 2017. godine.

- Budući da slepi miševi leteći sisari, njihovo telo je izloženo velikom stresu, što bi obično stvorilo odgovor imunog sistema. Da bi se suočili sa tim, oni moraju da smanje svoj imuni sistem, što ih zauzvrat čini podložnijim virusima i sposobnim da tolerišu veće opterećenje virusa - navodi Daszak.

On dodaje i da šišmiši takođe čine otprilike 20 odsto svih vrsta sisara i okupljaju se u ogromnim kolonijama u prepunim pećinama, čineći širenje virusa među njima verovatnijim.

Kada Daszak i njegov tim prikupe uzorke, stavljaju ih u tečni nitrogen i šalju u laboratorije širom sveta na analizu. DNK koji se izvuče iz tih uzorka upoređuje se sa ranijim uzorcima koje se nalaze u bazi, koje sadrži sve do sada otkrivene ljudske i životinjske viruse.

- Tako ustanovimo da li se borimo sa novim ili nekim starim virusom - objašnjava Zimerman.

Virus se smatra novim ukoliko se njegov DNK lanac razlikuje više od 20 odsto od DNK već potvrđenih virusa.

Misle da su pronašli nov virus, a onda shvate da su ljudi već zaraženi

Događalo se i da su naučnici uvereni da su pronašli nov virus, a na kraju se ispostavi da se lokalna populacija već izložila i preležala taj virus još pre nekoliko godina. Polovina tih virusa izaziva upalu pluća, međutim, ukoliko se pacijent brzo oporavi niko se podrobnije ne bavi ispitivanjem tog virusa.

Recimo, 2005. godine naučnici su pronašli nov korona virus kod dva pacijenta koji su završili u bolnici u Hong Kongu i nazvali ga HKU1. Na kraju se ispostavilo da je isti virus registrovan i u SAD, Australiji i Francuskoj.

Još jedan virus koji je prešao na čoveka, a da to niko nije primetio je Nipah. daszak veruje da se ovaj virus, koji se pojavio 1998. i stvorio epidemiju u Maleziji i ubio 105 ljudi, pojavio mnogo ranije u ruralnim delovima Bangladeša.

- Svake godine bilo je nekoliko epidemija klasifikovanih kao aberantne ospice. Obavili smo studiju na ovim pacijentima i ustanovili da su se oni ustvari zarazili Nipah virusom - kaže Daszak.

Ovi prenosi ostali su neprimećeni jer je većina ljudi koja živi u tim oblastima bila suviše siromašna da bi mogla da potraži lekarsku pomoć ili je živela predaleko od bolnice. Uzorci koje Daszak i ostali timovi skupljaju trebalo bi da "popune neke praznine u ovom znanju".

Kako su otkrili Covid-19

Kada se pojavio Covid-19, Ši Zengli, virolog sa Instituta za virusologiju Vuhan, odmah ga je uporedio sa bazom podataka koju je sakupila sa 500 novih koronavirusa koje je identifikovala organizacija "EcoHealth Alliance". Ubrzo su stigli rezultati - novi koronavirus odgovarao je uzorku uzetom od šišmiša u pećini u Junanu 2013. godine.

- Bilo je 96,2 odsto lanca DNK identično - kaže Daszak.

To znači da je taj virus predak aktuelnog korona virusa koji odnosi na hiljade života ili "veoma blizak rođak".

- Veoma je verovatno da je životinja posrednik prenela ovaj virus na ljude i napravila razliku od onih 3,8 odsto u genomu - objašnjava Daszak.

Znati odakle je došao novi virus i kako se prenosi je ključna informacija. To omogućava ranu detekciju epidemije i omogućava da se osmisli plan za zaustavljanje širenja zaraze.

- U slučaju Covid-19, znanje o tome odakle je virus potekao pomogao bi naučnicima kako virus mutira i postaje zarazan za ljude. To bi nam pomoglo da sprečilo nove talase epidemije - objašnjava Daszak.

Naravno, postoji presedan. Recimo, u januaru 2019. su stručnjaci sa univerziteta Kolumbija i članovi EcoHealth alijanse objavili da su u Liberiji pronašli slepog miša koji nosi virus ebole, virusa koji je u periodu od 2013. do 2016. godine u zapadnoj Africi ubio najmanje 11.000 ljudi.

Kako predviđaju novu epidemiju

Osim što pružaju uvid u poreklo Covid-19 i Ebole, lovci na viruse takođe pomažu da se predvidi gde će se pojaviti sledeća velika epidemija - i nadaju se da će je sprečiti. Ako detaljno objasne gde vrebaju virusi koji predstavljaju najveći rizik za ljude, oni mogu da preslikaju njihov progres i umanje mogućnost prenosa zaraze.

- Nakon ispitivanja uzoraka donosimo zaključke kolika je verovatnoća da neki virusi mogu da pređu na ljude i klasifikujemo ih od najriskatnijih do slabijih - objašnjavaju naučnici.

Korona virusi koji su slični SARS i MERS su posebno opasni, jer se lako prenose na ljude.

- Pronašli smo 50 novih patogena sličnih SARS tokom istraživanja. Imalo bi smisla da se više fokusiramo na prevenciju ovih veoma opasnih virusa - kaže Daszak.

On dodaje da je u samo jednoj pećini njegov tim pronašao svu materiju koja je potrebna da bi SARS nastao. Ukoliko se te materije kombinuju, novi virus bi vrlo lako mogao da dopre do ljudi i ne bi bio potreban posrednik za to.

Zato se preduzim niz preventivnih mera da bi se to sprečilo.

- Recimo, u nekim delovima Kenije učimo ljude kako da zapuše rupe na krovovima kako im se neki slepi miš ne bi uvukao u kuću. Naučili smo ih i da kuvaju kamilje mleko da ne bi tako uneli patogen u sebe - kaže Zimerman.

Nije to jedino što rade. Edukuju narod koliko je opasno baviti se trgovinom divljih životinja, ili jesti voće kojim se rado slade i slepi miševi.

Da bi predvideli potencijalnu pandemiju stalno se bave uzorkovanjem i analizom. Zato je otvoreno više od 60 specijalističkih laboratorija širom Azije i Afrike. Njihova saznanja mogu da doprinesu pronalaženju vakcine za mnoge viruse.

- Uzroci krvi slepog miša sadrže antitela koja mogu da sluše kao baza za pravljenje vakcine ili da pomognu lečenje krvnom plazmom - kažu naučnici.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)