Da li je ravnanje krive lek u borbi sa korona virusom ili naš otrov?

Naučnici koje je predvodio profesor Univerziteta u Pekingu Liju Ju, tvrde da pristup obaranja krive može da uništi ekonomije, a da pritom nema dovoljno efekta kada je reč o iskorenjivanju korona virusa

Veliki broj zemalja sveta odlučio se za blokade države kako bi obuzdale širenje korona virusa i spljoštile tzv. “krivu infekcije”.

Preporučujemo

Međutim, grupa naučnika otkrila je tokom istraživanje da “ravnanje krive” možda i nije najefektniji način za borbu protiv pandemije korona virusa.

Naučnici koje je predvodio profesor Univerziteta u Pekingu Liju Ju, tvrde da pristup obaranja krive može da uništi ekonomije, a da pritom nema dovoljno efekta kada je reč o iskorenjivanju korona virusa.

- Do prelomne tačke neće doći, najveći broj zaraženih ostaće isti kao da ništa nije preduzimamo. Predlažemo da nadležni razmisle ponovo o toj odluci - stoji u izveštaju naučnika.

Šta istraživanje kaže?

Ravnanje krive odnosi se na gašenje poslova i primena mera socijalnog distanciranja kako bi zdravstveni sistem mogao da izbori i uspe da zbrine sve zaražene korona virusom. Istraživači su gledali dnevni broj inficiranih, geografsko širenje bolesti, “ekonomski autput” kao i javni transport kako bi utvrdili efektivnost socijalnih restrikcija kada je reč o ravnanju krive.

Otkrili su da je samo nekoliko zemalja, kao što su Severna Koreja, Katar, Norveška i Novi Zeland uspele da zaustave širenje epidemije koronavirusa a da tom prilikom nanesu malu štetu ekonomiji. Države poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Španije pretrpele su jake ekonomske udare, a u isto vreme imale veliki broj zaraženih ali i smrtnih slučajeva.

Drugim rečima, “ravnanje krive” košta puno, ali je efekat mali, a naučnici kažu da urušavanje ekonomije i socijalnog života nije srazmerno sa smanjenjem broja slučajeva zaraze.

- Ovakve odluke uticale su na štetu ekonomije od 20 do 60 odsto, a za 30 do 40 odsto je smanjen broj slučajeva, što nije dovoljno da se suzbije kriva epidemije. Naši rezultati su pokazali da je ovo najgori scenariju kada je reč o ceni i efikasnosti - naveli su istraživačia, a prenosi "News.co.au".

Ko može da stavi cenu na nečiji život?

Ovo istraživanje je izazvalo kritike pripadnika naučne javnosti, te su mnogi doveli u pitanje rezultate studije.

- Nisam mogao da pronađem kako su procenili koliko nečiji život vredi u njihovom modelu benefita. Ukoliko su bolnice pretrpane i više ljudi umire zbog toga, onda i to mora da bude dodato za model troška i benefita. To nam je neophodno kako bi smo utvrdili argumente “za” i “protiv” kada je reč o strategiji za suzbijanje virusa - kazao je profesor javnog zgravlja na Univerzitetu Stoni Bruk u Njujorku Džejmi Meliker.

Takođe, neki stručnjaci smatraju da je mera socijalnog distanciranja itekako doprinela u smanjivanju broja zaraženih. Npr, broj zaraženih u Australiji u martu pao je sa 4.500 slučajeva dnevno na 376 kada su počele da se primenjuju mere. Treba napomenuti da je Australija 23. aprila zabeležila samo 12 novih slučajeva na teritoriji cele države.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(M. Lj.)