Jedan potez bio je ključan: Kako je Danska uspela da zauzda korona virus i među prvima ukine mere

Kada je Frederiksen 11. marta na konferenciji za medije rekla da će država biti zatvorena, jedina evropska zemlja koja je u tom trenutku to učinila je bila Italija

Premijerka Danske Mete Frederiksen pre nekoliko dana donela je odluku po kojoj je zemlja ukinula mere blokade države kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Preporučujemo

Deca u Danskoj su posle malo više od mesec dana krenula u školu, a navikavanje na novonastalu situaciju zahtevalo je prilagođavanje. Ta skandinavska zemlja postala je jedna od najboljih primera pravovremenog i adekvantnog odgovora na epidemiju COVID-19.

Kao što je "Telegraf" ranije pisao, situacija u Danskoj se drastično promenila na bolje u poslednjih mesec dana. Ljudi se uglavnom pridržavaju propisanih mera, a postoji manja napetost na ulicama. Prema poslednjim podacima, u toj državi je registrovano 7.515 zaraženih korona virusom, dok je 364 osoba umrlo, a Danska je uspela da “spoljšti” krivu virusa i uspe da u nameri da ukine mere blokade zemlje. Postavlja se pitanje kako je to uspela.

Brzo zatvaranje zemlje

Kada je Frederiksen 11. marta na konferenciji za medije rekla da će država biti zatvorena, jedina evropska zemlja koja je u tom trenutku to učinila je bila Italija, koja je u tom periodu bila u opštem haosu zbog velikog broja zaraženih i umrlih od korona virusa. Danska je do tada zabeležila 500 zaraženih i nije imala smrtnih ishoda, ali je odlučila da brzo zatvori zemlju, što je prema mišljenju stručnjaka najviše uticalo da ta zemlja uspe da “smiri” epidemiju.

- Nalazimo se na nepoznatom terenu. Ovo će imati velike posledice, ali alternativa bi bila mnogo gora. U normalnim okolnostima, vlada ne bi donela ovakve mere a da unapred nema već određena rešenja, ali se nalazimo u vanrednoj situaciji - rekla je tada Frederiksen.

Kako smo ranije pisali na našem portalu, ljudi u Danskoj tih dana bili su u panici, građani nisu znali kako da se postave, a kao posledica histerije i straha, rafovi prodavnica su bili prazni jer su ljudi manično kupovali hranu i kućne potrepštine.

Međutim, nešto više od mesec dana kasnije, mere su se prema podacima isplatile, te je zemlja odlučila neka ograničenja da ukine.

- Mislim da je Vlada Danske želela radije da reaguje ranije i da žali kasnije ukoliko bi se ispostavilo da to nije pravilno rešenje, nego da reaguje previše kasno. Sudeći po brojevima inficiranih i onih koji su primljeni u bolnice, mislim da smo već prošli vrh epidemije, barem u ovom talasu. Ne bih da se hvalimo, ali bili smo prilično efikasni u sprečavanju širenja korona virusa u ovom trenutku - kazao je profesor virologije na Univerzitetu Kopenhagen, Alan Randrup Tomsen.

Strahovali zbog Išgla

Početkom marta, broj mogućih zaraženih iz ski odmarališta Išgl u Austriji, jedno od žarišta korona virusa, alarmirao je nadležne u Danskoj, posebno kada je otkriveno da je veći broj inficiranih dolazio odatle, nego što su to bile osobe koje su stigle u zemlju iz Italije.

- Danska je shvatila da ne možem da se osloni na informacije koje je dobijala od evropskih komiteta, zato što je sistem onoliko dobar koliko su to njegovi podaci i rezultati testiranja. Ako ne testirate u zemlji, ona nemate epidemiju iako je u realnosti verovatno imate - kazao je urednik rubrike zdravlja u danskom listu “Politiken”, Lars Igum Rasmusen.

Vlada je odreagovala brzo, zatvorila je škole, biznise, masovna okupljanja ljudi, kao i granice, što je uticalo na to da se u velikoj meri spreči širenje virusa.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Najnovije informacije iz sveta pročitajte u specijalnom blogu Telegraf.rs

(M. Lj.)