Priča o korona virusu počela je kada je "Kinez pojeo slepog miša", ali da li je to baš tako?

U priči o poreklu virusa postoji nekoliko neizvesnih aspekata koje naučnici pokušavaju da razotkriju, uključujući i one koje su ga vrste prenele na čoveka

U javnosti se čini da je priča o poreklu korona virusa dobro utemeljena: krajem 2019. godine neko na sada poznatoj pijaci morske hrane Huanan u Vuhanu zaražen je virusom koji je prešao sa životinje. Ostatak je deo istorije koja je i dalje u toku, a Covid-19 se proširio iz prve provincije Hubei dalje u svet.

Preporučujemo

Snimci pangolina, mršavih sisara, pojavili su se u vestima, sugerišući da je ova životinja bila "prapostojbina" za virus pre nego što se on proširio na ljude.

Ipak, u priči o poreklu virusa postoji nekoliko neizvesnih aspekata koje naučnici pokušavaju da razotkriju, uključujući i one koje su ga vrste prenele na čoveka. Utvrđivanje kako je došlo do prenošenja ovog virusa ključno je za zaustavljanje nekog sledećeg, piše Gardijan.

Profesor Stiven Tarner, šef Odeljenja za mikrobiologiju na Univerzitetu Monaš u Melburnu kađe da je virus najverovatnije boravio kod slepih miševa. Ali, tu se završavaju njegove tvrdnje.

Na hipotezu da se virus pojavio na pijaci u Vuhanu, iz interakcije između životinja i čoveka, Tarner kaže da ne misli da je to ključno.

Činjenica da je virus zarazio tigra u njujorškom zoo vrtu pokazuje kako se virusi mogu kretati između vrsta, kaže on.

- Razumevanje širine vrsta kojima ovaj virus može da zarazi važno je jer nam pomaže da suzimo odakle je možda došao - dodaje on.

Naučnici navode da je velika verovatnoća da je virus došao od slepih miševa, ali da je pre toga pronašao posredničku životinju na isti način kao kod epidemije Sarsa 2002. godine kada je sa slepih miševa prešao na cibetke, sisare koji podsećaju na mačke.

Jedna životinja koja se pominje kao posrednik je pangolin. Međunarodna unija za zaštitu prirode kaže da su to sisari kojima se najviše ilegalno trguje i da su traženih zbog svog mesa, ali i lekovitih svojstava.

Pangolini se nisu nalazili na spisku vrsta koje se prodaju u Vuhanu, iako je ta omaška verovatno namerna s obzirom na to da ih je ilegalno prodavati.

- Da li pangolin vrsta u koju je uskočio, nije jasno. Ili je pomešan sa još nečim u pangolinu ili je uskočio u čoveka i tamo evoluirao - naveo je Tarner.

I profesor sa Univerziteta u Sidneju Edvard Holms kaže da nije jasno ko je bio "srednji domaćin" virusa. Jedno statističko istraživanje razmatralo je karakteristike virusa koji se razvio kako bi uspeo da se prikači na ljudske ćelije. Pangolini su bili u stanju da razviju ovu karakteristiku, ali su to bile i mačke, stoka, koze, ovce i golubovi.

Druga studija tvrdi da pangolini nisu bili posrednici jer su uzorci pokazali da je kod njih nedostajao lanac aminokiselina viđen u virusu koji sada cirkulđe u ljudima.

To da je čovek u Vuhanu bio u kontaktu za životinjom koja je nosila virus je samo jedna potencijalna verzija. Druga mogućnost je da je potomak virusa skočio u ljude, a zatim se prilagodio prenoseći se sa čoveka na čoveka.

U analizi prvih 41 zaraženih pacijenata navodi se da je 27 njih bilo izloženo pijaci u Vuhanu. Istovremeno, analiza je pokazala da prvi pacijent nije. Zbog toga cela priča i dalje izaziva debatu.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta

(Telegraf.rs)