Broj stanovnika, kolaps zdravstvenog sistema ili nešto treće: Zašto u Njujorku ima toliko žrtava?

Prema podacima do 11. aprila, kada je u SAD bilo nešto više od 20.000 mrtvih (danas ih je više od 22.000), Njujork je brojao čak 42 odsto od te brojke. Stopa smrtnosti je oko 4,7 odsto, dok je u ostatku SAD 3,4 odsto

Američka savezna država Njujork prošle nedelje postala je neslavni rekorder. Tamo je zabeleženo više slučajeva korona virusa nego u bilo kojoj državi na svetu. Sa preko 180.000 slučajeva, Njujork ima više zaraženih od Španije i Italije, država koje broje mnogo veću populaciju.

Preporučujemo

Prema podacima do 11. aprila, kada je u SAD bilo nešto više od 20.000 mrtvih (danas ih je više od 22.000), Njujork je brojao čak 42 odsto od te brojke. Stopa smrtnosti je oko 4,7 odsto, dok je u ostatku SAD 3,4 odsto.

Grad Njujork i njegovi okruzi Naso, Safok, Vestčester i Roklend broje 93 odsto slučajeva, a u samom gradu Njujorku je stopa smrtnosti viša od 6 odsto.

Zašto je Njujork prošao toliko loše?

Kako navodi CNN, postavlja se pitanje da li razlog delimično leži u broju stanovnika i gustini naseljenosti. Njujork je najnaseljeniji grad SAD, sa više od osam miliona stanovnika, duplo više nego Los Anđeles. Ipak, brojke treba uzeti sa rezervom, a isto se treba ophoditi i kada je reč o gistini naseljenosti. Iako Njujork ima najveću gustinu naseljenosti u SAD (27.000 ljudi po kvadratnom milju), to je daleko manje od nekih gradova širom sveta, pre svega u Aziji, gde brojka ide i do 40.000 po kvadratnom milju.

Iako gustina donele može da objasni stvari, ponovo postoji problem kada govorimo o dva različita dela Njujorka. Na primer, gustina naseljenosti je veća na Menhentu kada ga uporedimo sa Kvinsom, a opet Kvins ima skoro duplo više slučajeva korona virusa i smrti nego Menhetn.

CNN dalje navodi da je razlog možda u testiranju. Ko testirate više i pronalazite više, pa onda testirate još više. Vrlo je verovatno da je Njujork uradio više testova nego bilo ko u SAD i da se ta brojka susreće sa onima u državama sa "agresivnim" pristupom testiranju kao što su Južna Koreja i Nemačka. Ipak, teško je ući u trag tačnoj brojci zbog široko zastupljenog testiranja u privatnim laboratorijama.

Takođe, savet "ostanite kod kuće ako ste bolesti ali u stabilnom stanju i bez testiranja" još jednom baca senku na tačne brojke jer je verovatno da postoje smrtni slučajevi od Covid-19 kod ljudi koji nisu testirani.

Svaki od razloga navedenih iznad verovatno igra odeđenu ulogu u konačnim podacima o stopi zaraze i smrtnosti, a uz to treba dodati činjenicu i da je epidemija u Njujorku bila nedelju ili dve duže nego u bilo kom drugom delu SAD.

Ono što, međutim, posebno zabrinjava je što stopa smrtnosti u Njujorku raste. Nešto od toga je posledica prenatrpanosti gradskih bolnica, a činjenica je i da nikada nećemo znati koliko ljudi je umrlo usled nestručne pripreme zemlje za pandemiju, piše CNN.

Neadekvatna zdravstvena zaštita

Najverovatnije objašnjene visoke stope smrtnosti je neadekvatna zdravstvena zaštita koja se pruža manjinama i siromašnima širom Njujorka, kao i u ostatku te države. Prema zvaničnim podacima jasno je da teška bolest nije raspoređena podjednako po rasi i etničkoj pripadnosti.

Afroamerikanci i Latinoamerikanci predstavljaju 51 odsto gradske populacije, a u ukupnom broju smrtnih slučajeva od korona virusa njih je 62 odsto.

I ovaj nesklad je verovatno rezultat nekoliko faktora. Hipertenzija i dijabetes, snažno povezani sa smrtnošću od korona virusa, češći su u afroameričkim i latinoameričkim zajednicama. Ipak, ono što uzorkuje takva stanja je nedostatak odgovarajuće zdravstvene zaštite. Ljudi koji ne mogu da dođu do dobre zdravstvene nege zbog novca, vremena ili lokacije verovatno će ostati kod kuće bez dijagnoza i širiti virus ili zakasniti sa terapijom.

Objašnjenje je isto za Njujork, kao i za Italiju, Nju Orlenas i verovatn Iran. Virus iskorištava slabosti u zdravstvenom sistemu.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta

(N. Z.)