Noć je bila najgora, 6 sati sam bila kraj njega: Potresna ispovest sestre koja je izgubila pacijenta

Priča medicinske sestre iz Njujorka otkriva koliko je zaista potresna i teška situacija sa korona virusom u Njujorku

SAD bije jednu od najtežih bitki u istoriji. Situacija sa korona virusom je tragična. Samo u državi Njujork više je zaraženih nego u bilo kojoj drugoj državi izvan SAD. Broje više od 160.000 slučajeva, a zdravstveni sistem je pred kolapsom. U prilog tome svedoči i ispovest medicinske sestre Dženifer Kol, koja je na svom Facebook profilu opisala tragediju koja se događa u Njujorku.

Preporučujemo

Njen status je za kratko vreme podelilo više od 100.000 ljudi, a ubrzo nakon toga je, iz nepoznatih razloga povučen sa mreža. Njenu ispovest prenosimo u celosti.

- Danas sam izgubila pacijenta. Nije mi prvi, a nažalost neće biti ni poslednji. Ali on je bio drugačiji. Bila sam sestra na hitnoj celu svoju karijeru, ali u Njujorku radim na intenzivnoj nezi, iako, u ovom trenutku ne postoji mesto u bolnici koje nije odeljenje intenzivne njege. Svi su pozitivni na Covid-19. Očajnički nam trebaju sestre koje će pacijentima dati lek ili pomoći da se nakače na respiratore - započela je Kol bolnu ispovest.

Tri noći se borila da pacijent ostane živ

Kolova kaže da se tri noći borila za život pacijenta.

- Za ovog muškarca brinula sam poslednje tri noći, prvi put u karijeri. Na Hitnoj je retkost da se neko zadrži i 12 sati. Obe sedmice koliko se lečio u mojoj bolnici bile su teške za njega, ali je poslednja noć bila najgora. Prvih 6 sati nisam napuštala njegovu sobu, dobijao je maksimalne količine lekova i preklinjala sam lekara da nazove njegovu porodicu. Govorila sam lekaru da se neće izvući - objašnjava Kole.

Nažalost, lekari su bili prezauzeti, jer su jurili od jednog kreveta do drugog.

- Sve o čemu sam mogla da razmišljam jesu reči moje uplakane majke koje mi je izgovorila kada sam odlazila na avion da bih došla ovde: "Ti ljudi su sami, dobro se brini za njih".

Ona kaže da je tri noći zaredom bila jedina u njegovoj sobi.

- Borila sam se najjače što mogu kako bih ga održala u životu. Lekar je uspeo da kontaktira njegovu porodicu i kaže im šta se događa. Odlučili su da ga ne oživljavamo kada mu jednom srce stane. Jednostavno nismo imali šta da učinimo - objašnjava Kole.

Nakon dvonedeljne bore, njen pacijent se, kaže, predao.

- U sobi smo bili samo on, ja i još jedan intubirani čovek na drugom krevetu. Drvena vrata sobe zatvorena su kako bi zadržala infekciju unutra, odsečeni smo od ostatka sveta. Pozvala sam lekara da proglasi vreme smrti. Toliko sam želela njegovoj porodici da kažem da, iako oni nisu bili uz njega, da sam ja bila. Isključila sam pumpe, otkačila respirator i skinula ga s monitora - kaže Kole.

Ona dodaje da zbog prevelikog rizika preminulom nisu vadili tubus.

- Čim sam ih pozvala osoblje je došlo po respirator. Radi se o onom prenosnom, ali nekome on znači život. Oprali smo telo i stavili u vreću, što je luksuz koji dobiju samo oni koji prežive Hitnu - objašnjava Kole.

Ona kaže da tamo ljudi umiru na nosilima, sami, dok pacijenti na respiratorima čekaju da se oslobodi mesto, poput ovog na kojem je bio njen pacijent.

- Ali o Hitnoj ćemo neki drugi put. Moj pacijent pre je bio zdrav, videla sam u njegovom kartonu da je nečiji deka, otac, nečiji muž. Niko od njih nije bio s njim i srce mi se slama zbog njih - u potresnom statusu je otkrila medicinska sestra.

Vreće sa stvarima naređane do plafona

- Složila sam njegov džemper i stavila sam ga u vreću s njegovim papučama. Pitala sam gde da stavim stvari, a kolega mi je otvorio vrata jedne sobe. Unutra su bile vreće s imenima preminulih. Hrpa stvari visoka je do plafona i srce mi se slomilo. Te stvari čekaju da ih jednog dana pokupi neko od članova porodica preminulih. Pre neko veče u smeni je umrlo 17 ljudi...

Kolova kaže da su svi pacijenti veoma krhki.

- To je toliko delikatna ravnoteža disanja, krvnog pritiska i funkcionisanja organa. Tek mala promena dovodi ih u smrtnu opasnost. Hitni slučajevi toliko su česti da su svi pacijenti isti nezavisno od starosti, zdravstvenom ili finansijskom stanju ili moći, dijagnoza je ista, bolest je ista i samoća je ista - objašnjava žena koja se svakodnevno bori da spasava ljudske živote.

Ona kaže da su uspeli da "izvuku" jednog 30-godišnjaka i da je uspešno skinut sa respiratora.

- On je postao naša maskota, naša tračak nade da nisu svi ovde samo kako bi dočekali smrt. Znam da većina ovo preboli, ali ne čini se tako u ovoj bolnici. Većina osoblja je bolesna, a mi koji smo ostali imamo svoje N95 maske zalepljene za lice. Svi mi mislimo da smo nepobedivi, ali duboko u sebi znam da nećemo svi ovo preživeti.

Ovaj grad mi osvaja srca i slama ga

Na kraju Kolova je objasnila kako ih autobusom prevoze natrag u hotel u kom odsedaju.

- Voze nas kroz Menhetn. Nekoliko ulica smo udaljeni od Central Parka, prolazimo kraj Radio City Music Hall-a, NBC-jevog studija, Times Squarea. Nema saobraćaja, pločnici su prazni. Moja soba je na 12. spratu, a svakog dana u 19 sati čuje se kako ljudi lupaju loncima i tiganjima kako bi podržali nas, zdravstvene radnike. Ovaj grad istovremeno mi slama srce i osvaja ga. Nisam znala u što se upuštam kada sam dolazila ovde, ali ispada da je puno više nego što sam mislila - zaključila je Kole.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)