Privremena bolnica u Škotskoj dobila ime po medicinskoj sestri koja je lečila bolesne u Srbiji

Ljudi u Srbiji se svake godine okupljaju da odaju počast hrabrosti i požrtvovanosti nje i njenih kolega

Dala je život radeći na prvoj liniji fronta tokom epidemije koja se tako okrutno širila - dnevno se inficiralo 1.500 ljudi. Lujza Džordan je jedna iz riznice škotskih medicinskih sestara.

Preporučujemo

Karijera joj kratko trajala, jer je preminula sa 36 godina - a do poslednjeg časa lečila je ranjene vojnike i bolesne u Srbiji 1915, za vreme širenja tifusa, piše BBC na srpskom.

Ljudi u Srbiji se svake godine okupljaju da odaju počast hrabrosti i požrtvovanosti nje i njenih kolega.

Sada će joj čast biti ukazana i u rodnom gradu, privremena bolnica za borbu protiv širenja korona virusa nosiće njeno ime.

Takođe, Kovid bolnica u Londonu biće nazvana po Florens Najtingejl, ženi koja se smatra jednom od prvih modernih bolničarki.

Ministarka zdravlja Džin Frimen izjavila je da je "sestra Džordan služila sa velikom hrabrošću i izvrsno".

- Za nju se dosad verovatno više znalo u Srbiji, nego u Škotskoj. Ova bolnica bi trebalo da ispravi to i da se njom ukaže na njenu službu i hrabrost - rekla je ona.

Lujza Džordan je rođena u Merihilu u Glazgovu 1878 - 50 godina pre otkrića respiratora.

Brinula se o pacijentima na različitim mestima - pre rata radila je u bolnici Škotskoj u Lanarkširu i bolnicama za siromašne u Mančesteru.

Decembra 1914. pridružila se šktoskom udruženju bolničarki koje su bile spremne da rade u inostranstvu.

Tokom epidemije tifusa u Srbiji za koju se veruje da je za šest meseci odnela više od 150.000 života, sestra Džordan bila je naslužbi u Kragujevcu.

"Grobovi tih mladih devojaka i lekara su svuda oko nas"

Doktor Žarko Vuković je 2004. godine objavio knjigu "Savezničke medicinske misije -1915" u kojoj je poseban deo posvećen misiji Federacija žena Škotske.

One su, rekao je Vuković, sve vreme bile sa srpskim narodom 1915. godine, a kada je Srbija okupirana, isti ti ljudi našli su se u bolnicama škotskih žena u sastavu srpske vojske na Solunskom frontu.

- Žene Škotske su bile u najtežoj situaciji za vreme trajanja epidemije pegavog tifusa i grobovi tih mladih devojaka i lekara su svuda oko nas: Lujza Džordan, glavna sestra bolnice u Kragujevcu, Margaret Frejzer, šampion engleske u ženskom golfu, doktor Elizabet Ros, koja je umrla u Kragujevcu - naveo je Vuković u intervjuu za Vreme.

Česmu u Mladenovcu, jedinstveni spomenik, podigli su, dodao je, vojnici tokom rata u znak zahvalnosti humanitarcima, lekarima i medicinskim sestrama koji su došli da pomognu srpskom narodu za vreme strašne epidemije pegavog tifusa koja je odnela oko 300.000 života (samo u Beogradu 50-100 ljudi dnevno).

Mnogo lekara i ostalog medicinskog osoblja se razbolelo tokom lečenja pacijenata.

Tifus prenose vaši, grinje i buve, koje se lako razmnožavaju u pretrpanim prostorijama. Danas se ta bolest lako leči kada se na vreme otkrije.

Dok se brinula o jednom od kolega, Džordan je vodila dnevnik i u njemu zapisala "teško da prođe dan, a da ovde nemamo jednu ili dve sahrane".

Nekoliko dana kasnije preminula je od tifusa u 36. godini.

Njeno i nekoliko drugih imena ispisano je na orguljama u Vilton Periš crkvi u Glazgovu - kako bi ostala upamćeni pojedinci koji su dali živote u Velikom ratu.

Uspomena na Lujzu Džordan čuva se i u Bakhejven memorijalnom centru.

(Telegraf.rs/BBC)