Marti Ahtisari pozitivan na korona virus: Spada u veoma rizičnu grupu

Ahtisari sa 82 godine spada u veoma rizičnu grupu

Bivši predsednik Finske i nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari (82) pozitivan je na korona virus, javljaju finski mediji.

Preporučujemo

Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Finske, infekcija kod Ahtisarija je juče potvrđena.

S obzirom na to da Ahtisari ima 82 godine, nalazi se u veoma rizičnoj grupi.

Podsetimo, Ahtisari je od 1994. do 2000. bio predsednik Finske, a decenijama je bio posrednik u rešavanju brojnih međunarodnih kriza i konflikata, između ostalih 2006. godine i za Kosovo, a za svoje napore dobio je 2008. godine Nobelovu nagradu.

Ahtisarijev plan za Kosovo i Metohiju

Finski diplomata preporučio je nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, pritom ignorišući međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Srbije.

Plan Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih gradjana. Prema tom planu predvidjena je široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.

Savet bezbednosti UN je, nakon ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan. Međutim, Priština je pozivajući se upravo na Ahtisarija, jednostrano proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008.

U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države.

Ahtisarijev plan plus

"Ahtisari plus“, o kojem je kasnije počelo da se spekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova i Metohije, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom.

Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru nezavisne države Kosovo u sadašnjim "granicama".

Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova.

Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.

(Telegraf.rs)