U istoj ćeliji ubice i silovatelji: Ko sve robija u zloglasnom „ciganskom zatvoru“ u Rumuniji

U zatvoru Krajova osuđenici kaznu služe u nehumanim uslovima

Zatvor Krajova, u istoimenom gradu u Rumuniji, smatra se jednim od najsurovijih zatvora na svetu. Odmila ga zovu „ciganski“ jer u njemu je čak 60 odsto osuđenika romske populacije, koja u Rumuniji čini svega tri odsto stanovništva.

Preporučujemo

Osuđenici kaznu služe u nehumanim uslovima. U zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem u Rumuniji u ćeliji neretko bude i po 20 zatvorenika. Zaključani su i po 23 sata dnevno, svi zajedno u skučenom prostoru – ubice, silovatelji, krijumčari... U kazamatu, u koji bi ukoliko bi poštovali evropske standarde smelo da se smesti oko 450 duša, neretko je boravilo i više od 1.150 osuđenika. Bilo im je tesno i još uvek je.

Višegodišnje kazne tu služe ljudi koji su ubijali svoje žene, njihove ljubavnike, komšije, poslovne partnere, ljudi koji su svoju decu prodali u belo roblje ili ih prisilno ženili i udavali kako bi imali jedna usta manje da hrane. Snalaze se, kako znaju i umeju. Sa ortacima iz drugih ćelija komuniciraju tako što im umotane u parče tkanine preko prozora sa rešetkama dobacuju porukice, cigarete ili nešto drugo što su uspeli da prokrijumčare tokom dana za posete.

Među robijašima ima i zavisnika, a činjenica da im u ovom zatvoru, ponekad tek, pruže samo psihološku pomoć, dodatno otežava uslove ostalim zatvorenicima koji sa njima borave u istoj ćeliji kada su u krizi. Prošle godine, od nekoliko desetina zavisnika, samo je jedan primao metadonsku terapiju.

Osuđenika ne manjka, ali to nije slučaj sa osobljem

Osim prostora, u ovom zatvoru manjka i osoblja. Prošle godine bilo je jedva popunjeno 80 odsto kapaciteta, a vlasti su još pre nekoliko godina izrazile brigu što ne mogu da pronađu zatvorske čuvare i službenike. Upravo zbog manjka osoblja, u zgradi koja je sagrađena u 19. veku, glavnu reč vode zatvorenici. Što su brutalniji, to su više poštovani, a činjenica da u ovom zatvoru manjka čuvara može samo da vam zagolica maštu šta se sve iza bodljikave žice događa.

Iako je svojevremeno bilo reči o proširenju ovog zatvora, od istih planova se odustalo, jer se u neposrednoj blizini nalazi škola, te doziđivanje nije opcija. Tako, i dan danas, u ćelije zna da bude nagurano na desetine osuđenika, koji se iz dana u dan bore za opstanak. Mnogi čak nemaju ni krevet, a o prostoru za vežbu, kako bi izbacili bes i gorčinu, nećemo ni da govorimo. Tako da se taj bes neretko akumulira i iskali na najslabijem osuđeniku, često novajliji koji je tek došao da se čeliči u jednom od najsurovijih kazamata u ovom delu Evrope.

Česte pobune

U ovom zatvoru neretke su bile i pobune zatvorenika, koje su često odnosile živote. Tako je pre 15 godina pet zatvorenika diglo pobunu jer jednom od njih nije stigao očekivani paket. Nekako su uspeli da zapale dušeke u ćeliji, a dok su čuvari stigli da reaguju dvojica su bila mrtva. Druga dvojica podlegla su povredama posle nekoliko dana...

Problem u ovom zatvoru je i to što mu se neki, verovali ili ne, rado vraćaju. Kao što smo pomenuli na početku, u ovom zatvoru 60 odsto osuđenika su Romi. Mnogi od njih na slobodi ne mogu sebi da obezbede redovne obroke i krov nad glavom. Tako da zatvor Krajova, ma koliko surov bio, dođe im kao utočište i siguran beg od hladnoće i gladi. Povratnici, naravno, već imaju „status“ u zatvoru, kao i svoje klanove, te zavode red kako im se prohte.

Poslednjih godina načinjen je mali pomak u pokušaju edukacije i socijalizacije zarobljenika. Organizuju se radionice, kulinarske ili obućarske, koje zatvorenicima pružaju mogućnost da nauče zanat i, kada se ponovo nađu na slobodi, mogućnost da zarade svoje parče hleba. Mnogi idu na ove radionice samo da bi izašli iz pretprane ćelije u koje se kasnije tokom dana ponovo vraćaju.

(Telegraf.rs)