Da li će smrt 33 turska vojnika u Evropu da donese još jednu izbegličku krizu

Ako se Turska suočava sa novim talasom izbeglica koji beže iz ratom zahvaćene države, nova pravila na granicama, odnosno tursko propuštanje, znači da će sa istim tim suočiti i Evropa

Nakon što je Ankara pre samo dva dana najavila da više neće zaustavljati migrante koji su se uputili u Evropu, stotine hiljada izbeglica već je preplavilo granicu Turske i Grčke, a neki su pristihgli da ostrvo Lezbos.

Preporučujemo

Najava Turske prouzorkovala je brojne kritike eksperata za ljudska prava koji tvrde da Turska koristi migrante kako bi naterala Evropsku uniju da interveniše u Siriji.

Sve to je usledilo samo dan nakon što su 33 turska vojnika ubijena u vazdušnim napadima u Idlibu u Siriji, gde su se borbe intenzivirale, a hiljade ljudi je već napustilo svoje kuće.

Treba li da brinemo?

Kako navodi "Euro njuz", eskalacija i nastavak borbi u Siriji mogu da dovedu do lančane reakcije koja podseća na migrantsku krizu na kontinentu 2015. godine.

Ako se Turska suočava sa novim talasom izbeglica koji beže iz ratom zahvaćene države, nova pravila na granicama, odnosno tursko propuštanje, znači da će sa istim tim suočiti i Evropa.

Luiđi Skacieri iz Centra za evropsku reformu (CER) rekao je da bi ovo moglo da dovede do toga da stotine hiljada izbeglica pristigne u Evropsku uniju. Ostim toga, ovo bi moglo da donese potres u čitavoj EU i njen prekid odnosa sa Turskom.

Analitičar Ruslan Trad tvrdi da je EU zakasnila sa odgovorm na problem koji je već "kucao na vrata".

- EU je podeljena, ali priseti,o se šta se dogodilo posle izbegličkog talasa 2015. godine - populističke vlade, Bregzit, unutrašnje tenzije. EU nije bolje pripremljena danas. Nedostatak zajedničke spoljne politike i razumevanje situacije čine Evropsku uniju latentnim posmatračem - rekao je on.

Zašto Turska preti otvaranjem granica?

Turska najava da će olabaviti kontrolu na granicama sa državama EU narušila bi sporazum potpisan 2016. godine koji je upravo imao za cilj smanjenje dolazaka migranata u Evropu.

Međutim, Ankara je umešana u upad na sever Sirije gde pokušava da se izbori za stvaranje "bezbedne zone" uzduž granice sa tom zemljom.

Ovaj potez takođe je dočekan sa kritikama. Preteći da će prekršiti sporazum iz 2016. i donesti do narušavanja evropskih interesa, to bi moglo da dovede do toga da se EU uključi u sukob u koji inače ne želi da se meša.

- Pojava humanitarne krize blizu evropskih granica bez premca predstavlja ozbiljnost još od jugoslovenskih ratova i trebalo bi da ubedi zapadne nacije da preispitaju tizike od neintervencije - napisao je Sinan Ulgen, šef instituta Edam u Istanbulu, za magazin "Forin polisi".

Ima li Turska drugu opciju?

- Sigurno postoji još opcija, ali veoma malo njih je ostalo početkom 2020-ih - naveo je Trad.

Dodao je i da Zapad ne treba da očekuje da će Turska, u kojoj se već nalazi 3,5 miliona izbeglica, i dalje prima toliko ljudi.

- Po mom mišljenju ovo je pogrešno, ali očekivano rešenje - kaže on.

Da li je EU odgovorna?

Stručnjaci su ohrabrili EU na snažniji odgovor u zaštiti izbeglica, ali i na učestvovanje u pronalaženju dugoročnog rešenja za mir u Srbiji.

- Idlib je primer iz udžbenika za vrstu situacije u kojoj je opravdana međunarodna humanitarna intervencija - napisao je Uglen.

U međuvremenu, Skacieri je rekao da je u najboljem interesu Evrope da obuzda krizu. To se može postići, dodao je on, povećanjem "podrške izbeglicama u Turskoj i takođe guranjem Rusije da zaustavi borbe u Siriji".

(N. Z.)