ISPRAVKA Stvarnost pandemije demantovala neosnovan poziv hrvatskog naučnika
Igor Štagljar inače radi na pronalaženju leka protiv raka pluća i tek pre neki dan je otkrio da su on i njegov tim pronašli tri leka za ovu bolest
Molekularni biolog Igor Štagljar, jedan od najuglednijih hrvatskih naučnika, koji radi na Univerzitetu u Torontu, na Fejsbuku je objavio status o korona virusu, u kojem objašnjava koliko je taj virus zapravo opasan i zarazan.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
"Danas je Svetska zdravstvena organizacija objavila da postoji 79.300 ukupno zaraženih virusom COVID-19. Od toga velika većina, njih 77.000 u Kini, od čega velika većina u Vuhanu.
Vuhan ima 11 miliona stanovnika. Pretpostavimo da su od gore navedenih 77.000 zaraženih svi u Vuhanu.
77,000/11,000,000 = 0,007 x 100 = 0,7
Dakle, 0,7% stanovnika Vuhana je zaraženo, a 99,3% stanovnika tog grada nema virus. Govorim o gradu odakle je krenula epidemija!
Takođe, ne zaboravimo da je preko 10.000 ljudi u međuvremenu prebolelo virus. Dakle, trenutna brojka obolelih nije 79.300 nego 79.300 - 10.000 izlečenih (i minus 2.500 umrlih) tj. trenutno ima debelo ispod 70.000 zaraženih, a ne 79.300.
Ali, šta je sa smrtnosti od korona virusa?
Ako ste stariji od 80 godina, a zaraženi ste COVID-19 virusom, šansa da umrete je 14,8%. Što opet implicira da će 85,2% ljudi ozdraviti.
Ako ste stari između 50-60 godina, imate 1,3% šanse da ćete umreti ako ste, ne daj Bože, zaraženi virusom.
Za mlađe od 40 godina
Za mlađe od 40, šansa je 0,2%. Dakle 99,8% mladih ispod 40 godina koji se zaraze će ozdraviti.
Ali, ovde je caka: to je samo ako se inficirate korona virusom! Šansa da se zarazite je, na temelju skoro tromesečne epidemije na izvoru zaraze, u Vuhanu, samo 0,7%. Dakle 99,3% je šansa da virus nikada neće dospeti do vas.
Na tih 0,7% tek idu procenti, pa tako ako imate 85 godina, imate 0,7% šanse uopšte da pokupite virus, pa ako ga pokupite imate još 14,8% šanse da umrete od njega, odnosno ukupno imate 0,103% šanse da umrete od tog virusa. To znači da je šansa da nećete umreti od tog virusa čak 99,897% !
Za jednog 45-godišnjaka, te dve šanse pomnožene iznose 0,0028% da će ih korona virus ubiti. A 99,9972 da neće.
Za jednog 35-godišnjaka verovatnost da će umreti od ovog virusa je 0,0014%. A da neće umreti je 99.9986%.
Pazite, to je 0,7% da ga uopšte dobijete i 0,2% da umrete od njega, ako ste ispod 40 godina starosti.
Dalje, zapitajte se usput zašto se tako malo spominje više od 10.000 Kineza koji su ozdravili od tog virusa? Kome to nije zanimljiva vest i zašto nije? Ko živi od toga da vi što više čitate njihove tekstove i kupujete njihove novine?
Usput, Kina ima 1.386.000.000 stanovnika. Zaraženo je njih 77.000. Na 1,4 milijarde Kineza to je samo 0,0055% svih Kineza. To znači da u zemlji odakle virus dolazi, 99,9945% stanovništva NEMA virus i da, ako poređate 10.000 Kineza, 5 će ih imati virus, a 9,995 neće. ETO koliko je virus zarazan.
Da, opasnost postoji, ali potpuno je nepotrebno stvarati ovakvu paniku! Zato, apel medijima - molim vas malo se priberite! Jasno mi je da morate da prodajete vaše novine, da povećate gledanost, ali, ovo je previše... - napisao je Štagljar na Fejsbuku.
Stvarnost pandemije demantovala Štagljara
Hrvatski Faktograf se, ubrzo nakon objavljivanja statusa, pozabavio procenama koje je izneo Štagljar. U svojoj analizi od 27. februara, Faktograf kaže da se nizak nivo zaraženih ne može posmatrati kao konkluzivni dokaz da su šanse za zarazu koronavirusom izrazito male, već kao indicija da bi drakonske mere koje je Kina implementirala u Vuhanu, poput zatvaranja grada i uvođenja de facto kućnog pritvora za sve stanovnike, mogle biti delotvorne.
Brojke iz infografike su se u međuvremenu dosta promenile. Epidemija se širila i na druge države i kontinente, da bi 11. marta bila proglašena pandemijom.
Iako se broj svih zaraženih u Kini nije drastično povećao, i 10. aprila 2020. godine je iznosio 81.907, ili 52 na milion stanovnika, situacija u Italiji, na primer, je puno gora. U toj državi je do 10. aprila bilo čak 143.626 slučajeva infekcije (2.375 na milion stanovnika), a broj umrlih je iznosio 18.279.
U međuvremenu, Španija je “pretekla” Italiju i imala ukupno 157.022 zaraženih do 10. aprila, odnosno 3.358 na milion stanovnika, te 15.843 smrtnih slučajeva.
No, na prvom mestu na listi pogođenih zemalja 10. aprila su bile Sjedinjene Američke Države. U trenutku kada je objavljen Štagljarev status, 25. februara, u ovoj državi je bilo svega 57 slučajeva zaraze novim koronavirusom. No, 10. aprila SAD ima 469.464 zabilježena slučaja - 1,418 na milion stanovnika - i 16.711 smrti od Kovida-19.
Bosna i Hercegovina je 10. aprila imala 886 ukupno zaraženih, odnosno 270 na milion stanovnika, i 36 smrtnih slučajeva.
Kako se pandemija širila, države u Evropi su preduzimale strožije mere kako bi usporile širenje zaraze i sprečile kolaps sistema javnog zdravlja - uključujući i BiH, gde je sredinom marta proglašeno vanredno stanje i uveden policijski čas i ograničenja kretanja.
U radu od 16. marta o uticaju nefarmakoloških intervencija u redukovanju mortaliteta i opterećenja zdravstva koje donosi kovid-19 u SAD-u i Velikoj Britaniji, grupa autora sa londonskog Imperial College se osvrnula i na hipotetičku situaciju u kojoj nisu preduzete restriktivne mere protiv širenja kovida-19. Autori kažu da se u slučaju izostanka mera kontrole epidemije i spontane promene ponašanja pojedinaca vrhunac stope smrtnosti od novog koronavirusa očekuje nakon tri meseca, a 81% odsto populacije u te dve zemlje bi bilo zaraženo u nekom momentu.
"U nedostatku vakcine protiv kovida-19, procenjujemo potencijalnu ulogu nekoliko javno-zdravstvenih mera - takozvane nefarmaceutske intervencije - s ciljem smanjenja stope kontakta u populaciji i posledičnog smanjenja prenosa virusa. U rezultatima predstavljenim ovde (u studiji op. a.), primenjujemo prethodno objavljeni mikrosimulacijski model na dve države: Ujedinjeno Kraljevstvo (tačnije Veliku Britaniju) i SAD. Zaključujemo da bi efektivnost bilo koje intervencije pojedinačno bila verovatno ograničena, što zahteva kombinaciju više intervencija da bi se postigao značajan uticaj na prenos virusa.
Dve osnovne strategije su moguće: (a) olakšavanje, koje se fokusira na usporavanje ali ne nužno i zaustavljanje širenja epidemije - smanjivanje maksimalne stope potrebe za uslugama zdravstva i istovremena zaštita onih koji su izloženi najvećem riziku od ozbiljne bolesti uzrokovane infekcijom, i (b) suzbijanje, čiji je cilj da poništi rast epidemije, smanjujući broj slučajeva na minimum i održavajući to stanje. Oba pravca imaju velike izazove. Smatramo da optimalne olakšavajuće mere (kombinacija kućne izolacije mogućih slučajeva, kućni karantin za one koji žive u istom domaćinstvu sa mogućim slučajevima i socijalno distanciranje za starije i druge koji su najviše izloženi riziku ozbiljne bolesti) može smanjiti maksimalnu stopu potrebe za uslugama zdravstva za dve trećine i broj smrtnih slučajeva za polovinu. Ipak, olakšana epidemija koja bi bila rezultat tih mera bi i dalje verovatno rezultirala stotinama hiljada smrtnih slučajeva i zdravstvenim sistemima (pogotovo odeljenja intenzivne nege) čiji su kapaciteti premašeni po nekoliko puta više. Za zemlje koje to mogu postići, suzbijanje ostaje bolja opcija", ističe se.
U analizi Raskrinkavanja dodaje se sledeće: "Brojke koje je Štagljar popularizovao, iako tačne u momentu kad je njegov status objavljen, su interpretirane tako da se minimizira opasnost od virusa SARS-CoV-2, koji je u međuvremenu postao najveći medicinski izazov u poslednih sto godina. Njegov i slični pozivi da se “skockamo” u suprotnosti su sa zvaničnim preporukama nadležnih institucija, te merama koje su uvedene kad je kriza zakucala na vrata. Stvarnost pandemije je, dakle, višestruko demantovala tvrdnje o niskoj opasnosti od novog koronavirusa. Iako sama matematika koju je Štagljar “iskopirao” u svom statusu nije pogrešna, ove su se procene - a naročito “savet” koji ih je pratio - pokazale upravo takvim. No, to je bilo jasno već i tada kada su ove tvrdnje prvi put objavljene, budući da u obzir nisu uzeti neki ključni faktori, kao što su rigorozne mere suzbijanja epidemije, koje su direktno uticale na “cifre” prikazane u ovom statusu", navodi Raskrinkavanje u svojoj analizi.
Napomena: Portal Telegraf je 26. februara nekritički preneo analizu ranih statistika o bolesti kovid-19, koju je hrvatski molekularni biolog iskoristio da umanji opasnost od infekcije i uputi pozive da se mediji “smire” pri izveštavanju. Prvobitna verzija teksta dopunjena je analizama portala Raskrinkavanje i Faktograf.
(Telegraf.rs)