Kako je jedan nesrećni brak spasao hiljade života: Dočekala je slobodu i počela da pomaže drugima

Majka ju je jednog jutra upoznala sa muškarcem kog nikad ranije nije videla i rekla joj da je to njen muž. Bio je 26 godina stariji od nje

Ugovoreni brakovi mogu da nam prirede različita iznenađenja, a tako je bilo i sa Umom Preman iz Indije. Naime, njen nesrećan brak ne samo da je promenio njen život, već i živote hiljade drugih - jer joj je doneo veštine i motivaciju da pomogne ugroženim Indijcima da dobiju pristup lečenju, piše BBC.

Uma je oduvek sanjala o savršenom venčanju u tradicionalnom indijskom hramu. Zamišljala je kako će biti ukrašen raznobojnim cvećem, a velika zabava biće priređena na plaži. To se nikad nije dogodilo.

Preporučujemo

I dalje se seća sivog februarskog jutra pre 30 godina, kada ju je majka upoznala sa Premanom Taikadom. Uma je imala samo 19 godina, a Preman je bio 26 godina stariji od nje.

Nikada ranije nisu se videli, ali joj je rečeno da je on njen muž. Nije bilo ni zabave ni muzike - u suštini nije bilo ni venčanja.

- Majka mi je rekla da sam sad njegovo vlasništvo. Rekao mi je da sam njegova žena, ali da nemam prava na njegovu imovinu - ispričala je ona.

Preman ju je odveo u svoju kuću i ostavio samu preko noći. I dalje se seća kako nije mogla da spava već je samo buljila u plafon. Sledećeg jutra Preman se vratio oko 6 ujutru i pitao je da sa njim ode u bar. Nekoliko sati je pio, dok je ona u tišini sedela, pokušavajući da shvati koliko joj se život promenio. Rekao joj je da mu je druga žena, ali je ubrzo shvatila da je zapravo četvrta. Takođe je otkrio da ima teški oblik tuberkuloze - i da je njen glavni posao da brine o njemu.

Stalno je bila zaključana u kući

Svakog dana pre nego što bi otišao na posao, muž bi je zaključao u kuću. Nije joj bilo dozvoljeno da izađe napolje ili da se viđa sa drugima.

- Šest meseci bila sam potpuno sama, razgovarala sam sa zidovima. Izgubila sam samopouzdanje - rekla je ona.

Kako su godine prolazile, zdravstveno stanje njenog supruga bilo je sve gore. Sedam godina nakon što je počela da živi sa njim, 1997. Preman je umro. Iako joj je rekao da nema prava na njegovu imovinu, ipak je ostavio njoj.

Prvi put u životu osetila se slobodnom. Sad je počela da razmišlja šta da radi sa njom. Dok je bila sa Premanom, posmatrala je kako siromašni ljudi često nisu mogli da dobiju lečenje, ne samo zato što nisu mogli da ga priušte već nisu imali prave informacije - nisu znali koji tretmani i ustanove su im dostupni.

Siročetu poklonila svoj bubreg

Tako je Uma počela da im pomaže, popunjavala je formulare umesto njih, vodila ih je kod pravih doktora i nekada samo slušala njihove probleme.

Ubrzo je stotine ljudi počelo da je zove i traži savet i tako je rođen medicinski informacioni centar Santi.

Uma je pronašla svoj životni poziv - nije lečila ljude kao što je radio njen otac, ali im je pomogla da dobiju lečenje.

Kako kasnih 1990-ih internet nije bio dostupan širom Indije, morala je da putuje preko zemlje i sakuplja informacije o bolnicama, tretmanima i mestima na kojima ljudi mogu da dobiju pomoć.

U protekloj deceniji prioritet centra Santi bio je da pomaže ljudima sa bolešću bubrega.

Kako nije bilo dovoljno centara za dijalizu, Uma je puno radila da to promeni, prikupljajući sredstva za nove ustanove.

Kako je rekla, bilo je teško ubediti ljude da doniraju bubreg jer su se plašili kakve će to posledice imati na njihovo zdravlje. Pa je Uma rešila da da primer i donirala je jedan bubreg. Dala ga je siročetu Salilu i spasila mu život.

Salil je nakon toga počeo da radi sa Umom.

Uma veruje u reči Mahatme Gandija, koji je rekao da "ti moraš da budeš promena koju želiš da vidiš".

- Svi žele da menjaju svet, ali niko nije spreman da menja sebe. Promenila sam stav i dala bubreg, ali sam zauzvrat dobila brata - rekla je ona.

(A. M.)