Kriju da su eksploatacijom nafte uništili sve: Deca se rađaju bez udova, umiru od nepoznatih bolesti

Doktori tvrde da se rađaju deca bez glave, a gotovo svaka žena ima problem da ostane u drugom stanju

Vlasti u Južnom Sudanu izgleda pokušavaju da zataškaju koliko je naftna industrija nanela štetu zdravlju lokalnog stanovništva. Otpadne jame, zemljište zagađeno toksičnim hemikalijama i teškim metalima, doveli su do ozbiljnih zdravstvenih problema lokalaca, a sve je više dece koja se rađaju sa brojnim defektima.

Izveštaji pokazuju da žene u Južnom Sudanu sve teže ostaju trudne, a ako zatrudne, gotovo svaka treća trudnoća završi se pobačajem ili se rodi dete sa brojnim anomalijama.

Vojnici i lokalno stanovništvo koje je bilo stacionirano u blizini naftnih bušotina kuburi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, a vlasti sve vreme okreću glavu.

Brojna ispitivanja koja su sprovedena na zahtev vlasti nikad nisu zvanično objavljena, a pokazuju zabrinjavajuće podatke o zagađenju vode i tla u toj zemlji.

Rađaju se deca bez nogu i sa po šest prstiju

Abi Mou Kit prevremeno se porodila, na svet je donela sina Pinga, dečaka koji ima po šest prstiju na rukama i jednu zakržljalu nogu, dok mu je druga nožica takođe defektna.

- Bila sam u šoku kada sam prvi put ugledala dete. Nije bio u stanju da sisa, morao je da dobija specijalnu dohranu. Mislila sam da neće preživeti - priča Abi dok na rukama ljulja svog sina.

AP je došao u posed brojnih izveštaja stručnjaka koja su rađena po nalogu ministarstva i kompanija koja se bave eksploatacijom nafte i koji pokazuju na brojne propuste koji su doveli do stravičnog zagađenja životne sredine. Međutim, nijedan od tih izveštaja vlasti nikad nisu objavile.

Kako navodi ova agencija, ti izveštaji su još 2013. godine prezentovani kompanijama koje se bave eksploatacijom, kao i nadležnom ministru, ali su oni "problem uvek gurali pod tepih". Ljudi koji su sačinili te izveštaje rešili su da otkriju koliko se vlasti u Južnom Sudanu nestručno bave eksploatacijom i na taj način ugrožavaju živote ne samo lokalnog stanovništva nego i budućih generacija.

- Južni Sudan vodi jednu od najprljavijih i najsiromašnijih naftnih operacija na planeti - kaže Egbert Veselink, član holandske organizacije za zaštitu ljudskih prava, koji je do 2011. godine radio u naftnom sektoru Južnog Sudana.

Ipak, za sada ne postoji direktan dokaz da je naftna industrija na bilo koji način prouzrokovala zdravstvene probleme kod stanovništa. Razlog tome je navodno to što lideri lokalnih zajednica, zvaničnici, ali i kompanije koje posluju u oblastima bogatim naftom uvek "ućutkaju sve one koji pokušaju da razotkriju problem".

Kako prenosi AP, čak je i njihov novinar koji je poslat u Južni Sudan da istraži ovaj slučaj zadržan na ispitivanju. Kako navode, ni kompanije koje se bave eksploatacijom nafte, kao ni vlasti nisu želeli da odgovore na novinarska pitanja.

Izveštaji do kojih su novinari došli jasno pokazuju da naftne bušotine i traljavo obezbeđivanje istih izazivaju brojna zagađenja i zemlje i vode, što dalje rezultira ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ipak, bez obzira na brojna dokumenta koja ukazuju na ekološku katastrofu, vlasti ne čine ništa da stanje promene, tvrde lokalci.

- Sva obećanja vlasti i naftnih kompanija nisu ispunjena - kaže jedan meštanin.

Umiru od nepoznatih bolesti

Pasto crkve u Melutu, malom selu koje je bogato naftom, kaže da svake godine sve više osoba umire, i to bez dijagnoze.

- Kose ih neke nepoznate bolesti. Iz kompanija kažu da se ozbiljno bave problemom zagađenja, ali ja mislim da to baš i nije tako - rekao je pastor Simon Nigor.

Okrug Paloč u Gornjem Nilu pun je otvorenih jama i toksične vode. Postoji i hemijska deponija u Gumriju, koji je udaljen oko 45 minuta od Paloča. Crna tečnost curi iz uništenih kanistera i uliva se u zemlju. Oni koji su videli deponiju kažu da su prizori stravični.

Kažu da deponiji svako može da priđe, a da je gotovo nemoguće disati od isparenja hemikalija. Brodski kontejneri koji su poređani duž placa zjape otvoreni, a u njima su razbacani džakovi puni nepoznatog praha. Na mnogim kontejnerima iscrtani su znakovi koji označavaju da su unutra toksične materije.

U maju prošle godine deponiju je zahvatio stravičan požar, ali ništa još nije očišćeno.

- U septembru sam bio tamo, ništa nije sklonjeno - rekao je Sudanac koji je tražio da ostane anoniman.

Meštani koji su pristali da daju izjave kažu da već godinama oni i njihovi najmiliji imaju ozbiljnih zdravstvenih problema, te da su sahranili mnogo dece sa anomalijama. Kažu da im žene svako malo imaju pobačaj, a rođaci umiru od nepoznatih bolesti.

Bar Aloni Vol, direktor zdravstvenog odeljenja u Melutu navodno u mobilnom telefonu čuva fotografiju novorođenčeta koje je rođeno sa crevima van stomaka, a rekao je kako pre nekoliko godina porodio ženu čija beba nije imala glavu.

- Za tri godine ja sam imala dva pobačaja, stalno gubimo porod - tvrdi Njaveir Ajik Monjak (43) iz Meluta. Njenih dvanaest prijateljica takođe muči muku sa začećem.

Njih šest je imalo više od jednog pobačaja u poslednjih deset godina, a svaka od njih zna bar po jednu ženu koja je rodila dete sa deformitetom.

- Ja sam izgubila bebu 2010. godine, od tada ne mogu da zatrudnim - rekla je Ajok Ajel (38).

Njena drugarica Džesika je za godinu dana imala dva pobačaja, a kaže da dobija alergiju svaki put kada se tušira.

- Meni je beba umrla u utrobi. Prilikom operacije prvo su izvukli telo deteta, a glava mu je bila odvojena. To se sve dogodilo 2018. godine. Delovalo je kao da je bebi glava otkinuta - ispričala je Ngor Malul.

Sve se pogoršalo otkako piju "posebnu vodu"

Meštani kažu da su njihovi zdravstveni problemi postali još izraženiji nakon što su počeli da piju vodu iz belih cisterni koje su bile postavljene na pijacama i ulicama.

Navodno su te cisterne prethodno korišćene za skladištenje opasnih hemikalija.

- Te cisterne su prvi put pominjane još 2013. godine, navodno su hemikalije iz njih ispražnjene, ali nikad, ni pod kojim okolnostima ne bi smelo da se koriste za skladištenje pijaće vode. Ma, ne bi trebalo ljudi da budu u kontaktu sa tim cisternama - kaže Rik Stajner, stručnjak sa Aljaske za hemijska zagađenja, koji savetuje sve zemlje članice UN u kriznim situacijama sa prolivanjem nafte.

Nikom nije poznato kako su te cisterne uopšte završile na ulicama i kako je u njih sipana voda za piće. Sigurno su dve godine bile u upotrebi pre nego što je doneta odluka da budu povučene.

Znaju da postoje problem i prave se ludi

Nadležno ministarstvo i vlast su svesni posledica od eksploatacije nafte, ali su odlučili da ne uzmu u obzir istraživanja koja su sami naručili.

Istraživanja koja su sprovedena još pre sedam godina pokazala su da su se ljudi već tada žalili na povećan broj izgubljenih trudnoća, mrtvorođenih beba ili rađanje dece sa deformitetima. U izveštajima koje su navodno potpisana od strane deset naučnika, među kojima su infektolozi, epidemiolozi, i specijalisti za javno zdravlje, postoje i fotografije mrtvorođene ili defektne dece.

Ministarstvo je 2016. godine naložilo ispitivanje okruga Palač, gde su naučnici poslati kako bi istražili zašto se razboljevaju vojnici koji su poslati u taj deo zemlje da čuvaju naftna postrojenja. Uzorci zemlje, vode, ali i krvi i urina koji su uzeti od vojnika pokazuju da je u vodi bilo raznih hemikalija i to u vrednostima koje su sedam puta veće od dozvoljenih.

Uzorci su testirani u laboratoriji u Južnoj Africi, a u vodi je pronađeno prisustvo mangana i to u deset puta većim količinama nego što je dozvoljeno. Hemikalije su takođe pronađene i u urinu vojnika.

I na poslednji izveštaj žmure

Kompanija Dar Petroleum, koja vrši ekspolataciju naložila je u novembru 2018. godine da se urade ispitivanja u blizini njihovih jama, kako bi se procenilo kolika šteta je pričinjena okolini. Naučnici su uzeli ukupno 146 uzoraka i u njima pronašla ekstremno velike količine hidro-karbona, hemikalija poput poput benzena.

Takođe, otkriveno je oko 650 otvorenih jama punih vode koja je zagađena arsenom, i oko milion litara vode koja je zagađena brojnim hemikalijama. Stručnjaci su naveli da je za sanaciju potrebno oko 5 godina i ulaganja vredna oko 60 miliona dolara, međutim, datim "zatvaranja" bušotina još nije određen.

Rat je odneo 3 miliona života, zagađenje će ih uništiti

Podsetimo, Južni Sudan proglasio je nezavisnost u julu 2011. godine. Poslednjih pedesetak godina pre proglašenja nezavisnosti ovi prostori bili su zahvaćeni građanskim ratom, koji je odneo oko tri miliona života. U građanskom ratu koji je trajao oko pet godina, život je izgubilo više od 400.000 ljudi, a milioni ljudi je raseljeno.

Uprkos bogatim nalazištima nafte, zemlja je izuzetno siromašna, a procenjuje se da bi oko 5,5 miliona ljudi u ovoj zemlji gladuje, a zagađenje bi moglo da dovede do povećanja mortaliteta.

Izloženost areniku, manganu i benzenu dovodi do oboljevanja od raka, respiratornih problema, impotencije...

Kako se navodi u izveštajima brojnih nevladinih organizacija, u periodu od 2015. d0 2017. godine utrostručio se broj novorođenčadi sa anomalijama - sa 19 na 54 odsto.

(I. N.)