Januar 2020. bio je najtopliji na planeti ikada: Temperature iznad proseka čak i na Antarktiku

U januaru je prosečna temperatura na planeti prešla za 0,03 stepena Celzijusa temperaturu iz januara 2016. koji je bio najtopliji mesec januar do sada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni Celzijusa topliji od meseca januara iz referentnog perioda 1981-2010

Januar 2020. bio je najtopliji mesec januar na planeti i bio je za nijansu topliji od istog meseca 2016, saopštila je evropska služba za klimatske promene Kopernikus.

Posle rekordno tople decenije, završene sa 2019. godinom koja je bila druga najtoplija registrovana na planeti, 2020-te godine počinju sa istim trendom.

Preporučujemo

U januaru je tako prosečna temperatura na planeti prešla za 0,03 stepena Celzijusa temperaturu iz januara 2016. koji je bio najtopliji mesec januar do sada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni Celzijusa topliji od meseca januara iz referentnog perioda 1981-2010, navodi se u saopštenju Kopernikusa.

Većina zona u svetu su beležile temperature više od prosečnih.

Tako je u Evropi temperatura bila 3,1 stepen Celzijusa viša od proseka za referentni period 1981-2010.

U delu severoistočne Evrope, Skandinaviji i delu Rusije razlika je čak prešla šest stepeni Celzijusa više nego u periodu 1981-2020, prenosi Beta.

Prema Kopernikusu, pet najtoplijih godina su sve bile pet poslednjih godina, kada je temperatura porasla između 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija 2010-2019 je takođe bila najtoplija od početka merenja. Zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte nastale kao posledica ljudskih aktivnosti, planeta je već jedan stepen Celzijusa toplija nego u predindustrijskoj eri, što ima razorne posledice širom sveta, kao one što su obeležile 2019. godinu, izuzetno jake požare u Australiji ili periode velike vrućine tokom leta u severnoj hemisferi. Sadašnjim tempom planeta bi mogla da dobije do četiri ili pet stepena Celzijusa do kraja veka.

Pariski sporazum iz 2015. predviđa da se zagrevanje ograniči na između dva i 1,5 stepen Celzijusa, međutim, čak iako oko 200 zemalja potpisnica sporazuma poštuju svoje preuzete obaveze za smanjenje gasa sa efektom staklene bašte, zagrevanje bi moglo da pređe tri stepena Celzijusa.

Padali rekordi

Norveška je oborila rekord kada je reč o najtoplijem januarskom danu, koji je zabeležen početkom meseca, a ceo mesec je bio drugi najtopliji u toj zemlji od 1900. godine.

Skijaši i stočari bili su među onima koji su bili pogođeni i blagim uslovima u Švedskoj, a posmatračke stanice u centralnoj i južnoj Finskoj zabeležile su najtopliji januar u periodu od 1961. godine.

Temperature se ne odnose samo na Evropu, pa su tako termometri pokazivali brojke iznad proseka i u SAD, na istoku Kanade, u delovima Japana, Kine, Jugoistočne Azije, kao i delovima Australije i Antarktika.

U Srbiju zima tek stiže

I u Srbiji januar je bio posebno blag uz samo nekoliko izuzetno hladnih dana. Zbog toga se očekuje da će i pored veoma toplih prvih dana, ovaj februar biti uz više padavina.

Naime, samo tri dana januara prosečna temperatura u Beogradu bila je ispod nule,  31. januara, ona je dostigla čak 15 stepeni.

Iako će u februaru u Srbiji biti više padavina, i ovog meseca će temperature biti više od proseka.

Danas problematična situacija u nekoliko delova zemlje. Republički hidrometeorološki zavod Srbije izdao je novo upozorenje na mogući olujni vetar i sneg.

(N. Z.)