Jutro posle turbulentnog Bregzita: Britanija je možda izašla, ali još nije kraj. Šta se sada dešava?

Sada je na premijeru Borisu Džonsonu da osmisli buduće odnose Britanije prema EU

Velika Britanija je napustila Evropsku uniju. Više od tri godine pošto su Britanci glasali za prekidanje veza sa evropskim blokom, Bregzit se i dogodio. I to je to, je l' tako? Nema više pregovora, debata i glasanja? Pa, ne baš. Poslednji dan januara je samo obeležio kraj prve faze procesa, što bi se reklo kod nas "dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe". Šta je ostalo da se odradi?

Britanija je dogovorila uslove razlaza sa EU, premijer Boris Džonson ispregovarao je sa Briselom dogovor o Bregzitu svoje prethodnice Tereze Mej i ubedio poslanike da glasaju za njega. Poznat kao sporazum o povlačenju, po kome će Britanija platiti za ovaj "razvod" i po kome se takođe štite prava građana EU koji žive u Britaniji. Tu spadaju još granični sporazumi sa Severnom Irskom i uslovi perioda tranzicije.

Preporučujemo

Sada je na premijeru Džonsonu da osmisli buduće odnose Britanije prema EU, koji uključuju oblasti poput trgovine i bezbednosti. Kako sada stvari stoje, premijer ima vremena do kraja godine da ostvari dogovor. To je približan datum kada će novi odnos Britanije i Brisela stupiti na snagu. Do tada, Britanija će biti u prelaznom periodu.

Šta je prelazni period?

Britanija je zvanično napustila EU, ali će u ograničenom periodu i dalje nastaviti da poštuje pravila i norme evropskog bloka. U suštini, sve ostaje isto. Neće biti promena za Britance koji žele da putuju u ostatak Evrope, promena neće biti ni na irskoj granici, ali i bez promena za građane EU koji žive u Britaniji.

Tranzicioni period, poznat i kao period implementacije, namenjen je da obema stranama pruži vremena i prostora da oblikuju buduće odnose i vreme da se pripremi.

Do kada će trajati prelazni period?

Prvobitno je bilo planirano da traje nešto manje od dve godine. To je bio plan kada je Tereza Mej pokrenula Član 50, formalni proces izlaska države iz EU, u martu 2017. godine. Britanija i EU imale su dve godine da dogovore povlačenje koje je potom trebalo da ratifikuju parlamenti. Posle toga trebalo je da ostane 21 mesec da se dogovore budući odnosi.

U teoriji zvuči kao dovoljno vremena, ali se u praksi pokazalo haotičnim. Britanski poslanici odbili su dogovor tri puta, prisiljavajući tako premijerku da tokom prošle godine traži odlaganje u dva navrata. Bregzit je na kraju i "došao glave" Terezi Mej, što je omogućilo Borisu Džonsonu da ostvari ambiciju i uđe u Dauning strit.

Ali, iako su se stanar u Dauning stritu 10 i datum Bregzita promenili, jedna stvar nije, a to je datum završetka prelaznog perioda. Džonson se zavetovao da neće tražiti produženje prelaznog perioda. To daje Londonu i Briselu 11 meseci da dogovore buduće odnose.

Da li je to dovoljno vremena? Kritičari i mnoge "sede glave" smatraju da je ovaj rok prekratak. Ističe se da je trgovačkim pregovorima potrebno i nekoliko godina da se zaključe.

Za sada, Boris Džonson odbija da promeni mišljenje. I u zakonu se navodi da se ovaj period ne može produživati. U krajnjem slučaju, ovo ipak može i da se promeni. BoDžo, kako ga nazivaju ostrvski mediji, može od poslanika da traži da "polukružno skrenu", ako bude želeo.

Krajnji rok za odluku o produženju tranzicionog perioda je kraj juna. Ipak, to je, na neki način, još daleko.

U narednih nekoliko nedelja, pregovori o budućim odnosima će započeti.

Britanija je možda izašla, ali Bregzit još nije gotov.

(J.V. / News.sky)