Finska decu od malih nogu uči borbi protiv lažnih vesti: Prvo pravilo - nema Vikipedije

Finska je shvatila borbu protiv tog problema toliko ozbiljno da je ona uvedena u osnovnoškolsku nastavu

Dok demokratskim društvima po celom svetu preti, čini se, nezaustavljiva poplava lažnih informacija, Finska je shvatila borbu protiv tog problema toliko ozbiljno da je ona uvedena u osnovnoškolsku nastavu, piše britanski Gardijan.

Možete početi već od najranije dobi, kaže Kari Kivinen. Zapravo, svakako bi trebalo: "Bajke uvek mogu dobro poslužiti. Na primer, nešto na temu lukave lije koja uvek slatkorečivo prevari druge životinje. To i nije baš loša metafora za određenu vrstu političara, zar ne?"

Preporučujemo

U srednjim školama, poput državnog koledža u Helsinkiju, gde Kivinen radi kao glavni nastavnik, multi-platformska informacijska pismenost i jako razvijeno kritičko razmišljanje postali su temeljna osnovica nacionalnog kurikuluma koji je uveden 2016. godine.

Na nastavi matematike, Kivinenovi učenici uče kako je lako lagati koristeći statistiku. Na nastavi likovnog vaspitanja, mogu videti kako se može manipulisati značenjem neke slike. Na nastavi istorije, učenici analiziraju istorijske glasne propagandne kampanje, a na nastavi finskog jezika učitelji s decom vežbaju prepoznavanje niza načina kako se reči mogu zlonamerno koristiti da se neko zbuni, obmane ili prevari.

Stvaranje odgovornih građana

- Cilj je da stvorimo aktivne, odgovorne, građane i glasače. Kritičko promišljanje, proveravanje činjenica, interpretiranje i evaluacija svih informacija kojima je neko izložen - bez obzira iz kojeg izvora - je ključno. Zato smo to ugradili u temelje svega što podučavamo, u svim školskim predmetima - kaže Kivinen.

Novi kurikulum je deo jedinstvene, celovite, strategije koju je razvila finska vlada nakon 2014. godine, kad su se u toj zemlji iz susedne Rusije počele plasirati lažne vesti, zbog čega je vlada shvatila da je nastupila tzv. post-činjenično (post-fact) vreme.

Taj program - koji se pokazao toliko uspešan da je Finska na samom vrhu godišnjeg indeksa koji meri otpornost na lažne vesti u 35 evropskih zemalja - ima za cilj da osigura da svako, od učenika do političara, može prepoznati lažne informacije i dati svoj doprinos  borbi protiv njih.

- Taj problem utiče na sve nas. Meta mu je celo finsko društvo, a krajnji cilj je potkopavanje naših vrednosti i društvenih normi, i poverenja u institucije koje naše društvo drže na okupu -  kaže Jussi Toivanen.

Finska, koja je 1917. proglasila nezavisnost od susedne Rusije, nalazi se danas na prvoj liniji informacijskog rata na internetu, koji se drastično ubrzao pre pet godina, nakon što je Moskva anektirala poluostrvo Krim i pružila podršku separatistima u istočnoj Ukrajini, kaže Toivanen.

Otpornost na fake news - kao civilna zaštita

Većina takvih fake news kampanja - koje često preuzimaju i šire domaći ekstremni desničari, nacionalisti, "alternativni" finski portali i profili na društvenim mrežama - bave se najviše napadanjem Evropske unije, isticanjem imigracije i problema u vezi sa njom, kao  pokušajima da se utiče na javnu raspravu oko punopravnog članstva Finske u NATO savezu.

Finska je tradicionalno neutralna država, iako blisko sarađuje s drugim NATO članicama u zapadnoj Evropi. Pitanje li bi Finci trebalo i formalno da se pridruže NATO savezu je poslednjih godina postalo velika tema oko koje se lome koplja u finskoj javnosti, dok se Rusija izričito tome protivi.

Kivinen je većinu karijere proveo u školama izvan Finske pre povratka u domovinu kako bi preuzeo francusko-finsku školu u Helsinkiju i tamo uveo prvi program informacijske pismenosti. On tvrdi da nema prerane dobi da se se počne učiti o pouzdanosti informacija na koje deca naiđu.

Pravilo broj jedan - nema Vikipedije

- Uvek morate proveriti činjenice. Pravilo broj jedan je da nema Vikipedije, i da uvek treba biti tri ili četiri različita i pouzdana izvora... To nam govore na nastavi svakog predmeta - kaže Matilda, 18-godišnja učenica koja se s još pet drugara zatekla u učionici malo pre ručka.

Njena kolegica Lila kaže da je rešetala lokalne političare na panel raspravi koja se prenosila uživo na radiju. Aleksander, 17-godišnji učenik, kaže da je najviše naučio kad je morao sam da napravi fake news kampanju. Lažne vesti su bitan problem, kaže on, jer "na kraju dobijete pogrešne brojke napisane na autobusu, i glasače koji tim brojkama veruju", rekao je, jasno aludirajući na britansku referendumsku kampanju koja je zagovarala Brexit.

Prija, koja ima 16 godina, kaže da je obrazovanje najbolja metoda borbe.

- Međutim, problem je što bilo ko može da objavi bilo šta. Vlada ne može mnogo da učini kad na suprotnoj strani stoje multinacionalni divovi poput Googlea ili Facebooka - a ako učini previše, to se onda pretvori u cenzuru. Dakle, svakako, obrazovanje je najefikasniji način za suzbijanje tog - kaže ona.

Finska prednjači po pitanju informacijske pismenosti, i uvek je blizu vrha ili na samom vrhu svim međunarodnih merenja novinarskih sloboda, transparentnosti, obrazovanja i socijalne pravde. Finski učenici su na zadnjem PISA istraživanju ostvarili najbolji rezultat u čitanju u celoj EU.

- Nivo poverenja u nacionalne institucije, u medije, u društvo u celini, obično jeste viša u nordijskim zemljama nego na drugim mestima po svetu. Međutim, to znači da sad moramo biti još oprezniji da bismo se pripremili za sledeću fazu. Jer inače imamo mnogo više da izgubimo - kaže Miko Salo, član nezavisne ekspertske grupe EU za borbu protiv lažnih vesti.

Uoči poslednjih parlamentarnih izbora u Finskoj u aprilu 2019. godine, vlada je otišla toliko daleko da je finansirala reklamnu kampanju da upozori birače na oprez zbog mogućnosti da naiđu na lažne vesti. "Finska ima najbolje izbore na svetu. Razmislite zašto," glasio je slogan.

(Telegraf.rs/N1 Zagreb)