Nema povratka za Britance: Kako je došlo do Bregzita i šta posle 31. januara?

Britanija je ostrvo koje, geografski rečeno, "bregzituje" već 8.000 godina od ostatka Evrope. Takođe, početkom 90-ih počeo je da jača evroskepticizam, koji je doživeo svoju "renesansu" 2010. godine

Kraljica Elizabeta II pre nekoliko dana potpisala je predlog premijera Britanije Borisa Džonsona koji je time postao zakon o Bregzitu, po kom će 31. januara Velika Britanija izaći iz Evropske unije, a propisi u okviru tog dokumenta biće odrednice za pregovore sa Unijom.

Kako je došlo do toga?

Preporučujemo

Kako navode stručnjaci, jedan od razloga je geografija. Britanija je ostrvo koje, geografski rečeno, "bregzituje" već 8.000 godina od ostatka Evrope. Takođe, početkom 90-ih počeo je da jača evroskepticizam, koji je doživeo svoju "renesansu" 2010. godine, kada su na vlast u toj zemlji došli konzervativci. Ekonomski problemi, kao i strah od imigracije uticali su na raspoloženje javnosti, te su građani Ujedinjenog Kraljevstva 2016. godine na referendumu odlučili da napuste Uniju, odnosno 52,9 odsto građana bilo je "za", a 48,1 odsto "protiv" izlaska iz EU.

Šta je prelomilo da se Brezgit posle tri godine konačno realizuje?

Stručnjaci navode da je sastanak Džonsona i premijera Irske Lea Varadkara u oktorbru 2019. godine prokrčio put ka dogovoru o izlasku iz EU. Naime, njih dvojica dogovorili su se oko spornog dela zemljišta između Irske i Severne Irske. Granica između te dve zemlje od 482 kilometra bila je neprelazna prepreka za prethodnu premijerku Terezu Mej, koja nikako nije mogla da "pomiri" dve strane, što je na kraju rezultovalo krahom njenog predloga o Brezgitu, kao i konačnoj ostavci.

Džonson i Varadkar dogovorili su se u načelu da se pomere granične kontrole između Severne Irske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva, piše "Gardijan".

Dogovor nije bio popularan u Severnoj Irskoj, ali bio je taj koji je naišao na podršku konzervativaca. Pošto je u decembru odobren u parlamentu, a zatim ratifikovan u Evropskom parlamentu i Vestminsteru, to je značilo da posle 31. januara UK neće biti u Uniji.

Dakle, UK je van EU?

Odgovor na pitanje je: "Da, ali...". 31. januara u ponoć Ujedinjeno kraljevstvo zvanično neće biti deo EU. "Razvod" je pečatiran, a jedini način da se Englezi vrate u Uniju jeste da opet apliciraju za ulazak.

Mnogi ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu neće osetiti razliku u periodu dok ta zajednica ulazi u 11-mesečni tranzicioni period, u kom bi trebalo da se udare temelji novog odnosa sa EU. To znači da Englezi ostaju u jedinstvenom tržištu EU, a carine će se slivati u budžet Unije. Britanski građani moći će da žive, rade, studiraju i da se penzionišu u EU, dok žitelji Unije imaju ista prava u Velikoj Britaniji.

Važniji datum će, tvrde stručnjaci, biti 1. januar 2021. godine, koji bi trebalo da bude prvi dan Ujedinjenog Kraljevstva. Iako po dogovoru Brezgita stoji da bi taj datum mogao da bude odložen za 2022. ili čak 2023. godinu, Džonson je rekao da neće biti produžen period izlaska.

Šta se menja u petak, 31. januara?

Život običnog čoveka će se nastaviti kao i inače, ali sa jednom razlikom - građani Ujedinjenog Kraljevstva neće više biti državljani EU.

Ljudi koji imaju britanski pasoš i dalje će moći da putuju i rade u zemljama članicama EU, zato što država ostaje u jednom tržištu do tranzicionog perioda, odnosno 31. decembra, a tu se računaju i sloboda kretanja robe, ljudi, usluga, kao i kapitala. Glavna promena je legalne i institucionalne prirode. Prema članu br. 50 dokumenta o Bregzitu, proces je završen i ne može da se vrati. Petak je "tačka bez povratka" za UK i neće moći da se brati u Uniju.

Ujedinjeno Kraljevstvo nastaviće da poštuje pravila Evropske unije, ali neće moći da utiče na njih, odnosno da ih menja. Britanski premijer će moći da prisustvuje samitima Unije. Prema odluci, 73 člana Evropskog parlamenta iz UK vratiće se kući, dok će jedan predstavnik biti prebačen u Kuću istorije, koju finansira Unija.

(M. Lj.)