Putin stopama Erdogana: Kako je turski predsednik promenio ustav da bi postao "gospodar"

Da bi do promena ustava došlo, potrebna je iscrpna rasprava, ali i referendum, a da podsetimo, Putin nije prvi lider koji se odlučio na referendum da bi proširio svoja ovkašćenja. Pre njega to je bio slučaj i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom

U obraćanju ruskog predsednika Vladimira Putina Federalnoj skupštini o stanju nacije, lider je predložio promene ustava koje bi mu dale nekoliko opcija da ostane na vlasti i posle 2024. godine, kada se završava njegov drugi mandat. Ovaj govor doveo je do ostavke premijera Dmitrija Medvedeva, koji je raspustio vladu. To znači da Medvedev neće naslediti Putina na mestu predsednika, kao što je to bio slučaj 2008. godine.

Putinov govor trajao je 80 minuta i prvih sat vremena je reči bilo o demografiji i ekonomiji, a onda se predsednik iznenada okrenuo ustavu.

Preporučujemo

Većina njegovih predloga dovode do toga da bi Rusija imala "slabijeg" predsednika, a bio bi ograničen izbor potencijalnih budućih predsednika.

Njegovim predlozima, bila bi ojačana pozicija vlade, osnosno premijera, što su mnogi ocenili kao pripremanjem terena da on ponovo postane predsednik ruske vlade, ali ovoga puta sa proširenim ovlašćenjima.

Da bi do promena ustava došlo, potrebna je iscrpna rasprava, ali i referendum, a da podsetimo, Putin nije prvi lider koji se odlučio na referendum da bi proširio svoja ovkašćenja. Pre njega to je bio slučaj i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Šta je predložio Putin?

Prvo, Putin je predložio da samo kandidati koji u Rusiji borave neprekidno duže od 25 godina i koji nikada nisu posedovali strani pasoš ili stalnu dozvolu boravka mogu da budu kandidovani za predsednika.

Njegovo novo pravilo izuzelo bi iz opticaja brojne bogate i obrazovane Ruse. Prema statističkim podacima, 543.000 Rusa poseduje drugo državljanstvo ili stalnu dozvolu boravka.

Takođe, prema sadašnjem ustavu, predsednik je taj koji bira premijera (Duma samo "asistira") i bira članove kabineta. Putin je predložio da se cela procedura održi u donjem domu parlamenta, a onda će kabinet da bira premijer, a ne predsednik.

Ruski predsednik predlaže i veću ulogu savetodavnog tela nazvanog Državno veće - u veću, kojim predsedava Putin, nalaze se ljudi koji su na čelu ruskih regiona.

Ostale mere koje Putin predlaže: ograničavanje moći međunarodnog prava, izmenu pravila da predsednik može da ima samo dva mandata.

Referendum

Na ove predloge Putinovih ustavnih reformi dosad su brojna pitanja bez odgovora. Ruski predsednik je naveo da bi one bile usvojene na referendumu, ali nije najjasnije kako bi to glasanje bilo strukturirano. Za to mu možda posluži Turska i referendum predsednika Redžepa Tajipa Erdogana iz 2017. godine.

Građani Turske su u aprilu 2017. godine rekli "da" ustavnim promenama kojima su proširena ovlašćenja predsednika Erdogana. 

Građani su se sa "Da" ili "Ne", izjašnjavali o ukupno 18 ustavnih amandmana.

Prema ustavnim promenama, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji dobija šira ovlašćenja - da razreši ministre, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika.

Reforma takođe predviđa i održavanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora svakih pet godina, pa bi naredni bili održani u novembru 2019.

Erdogan je na poziciju predsednika Turske došao 2014. godine. Do tada je bio turski premijer, a karijeru je započeo kao gradonačelnik Istanbula. Sada je najmoćniji politički lider Turske od vremena Mustafe Kemala Ataturka koji je stvorio modernu Tursku nakon sloma Otomanskog carstva.

(Telegraf.rs)