I posle Putina, Putin: Šta se krije iza ostavke Medvedeva i najave izmena Ustava Rusije?

Vladimir Putin je pre samo nekoliko sati u govoru naciji predložio ustavne promene koje bi donele povećana ovlašćenja parlamenta i vlade

Dmitrij Medvedev saopštio je da je raspustio Vladu Rusije nakon obraćanja Vladimira Putina o stanju nacije u Federalnom parlamentu. Saopštenje je mnoge sačekalo nespremne, a mnogi analitičari tvrde da je reč o dobro osmišljenoj taktici.

Preporučujemo

Naime, Vladimir Putin je danas u govoru naciji predložio ustavne promene koje bi donele povećana ovlašćenja parlamenta i vlade. On je predložio da se Ustavom omogući poslanicima da imenuju premijera i članove vlade.

Mnogi veruju da je ovo još jedna Putinova "igrarija", kojom će omogućiti sebi da ostane na vlasti nakon 2024. godine, kada mu ističe i drugi predsednički mandat.

Šta tačno predstavljaju predložene izmene Ustava i koliko to daje "odrešene ruke" Vladimiru Putinu, za Telegraf.rs objašnjava politički diplomata Zoran Milivojević.

Naš sagovornik ističe da predložene mere ostavljaju Putinu prostor da sebi osigura poziciju jednog od vodećih ljudi u državi.

- Putinu ostaje prostor da bude premijer, posebno ukoliko ojača parlamentarni sistem. On tada ima mogućnost da bude predložen za predsednika vlade, odnosno da ostane u vlasti - objašnjava Milivojević za Telegraf.rs

Jačanje demokratizacije u Rusiji

Naš sagovornik ističe i da će povećana ovlašćenja Dumi uticati na demokratizaciju političkog sistema u Rusiji.

- To znači da bi te mere dovele do smanjivanja ovlašćenja predsednika i prelazak sa potpuno predsedničkog sistema na polupredsednički sistem, sa davanjem većih ovlašćenja parlamentu. Ide se u procesu demokratizacije Rusije na neki način. Mislim da su razlog tome i određene unutrašnje tenzije vezane za demokratizaciju – kazao je Milivojević.

Važno je, kako ističe, imati u vidu i najavu Putina da će razgovarati sa svakim ministrom iz vlade pojedinačno.

- Poznato je da je Putin na funkcionisanje vlade imao neke određene rezerve, tako da treba očekivati da će neki resori pretrpeti kritiku. To se poklapa i sa političkim stanjem u zemlji, ali i zbog ukupnih međunarodnih odnosa – dodao je naš sagovornik.

Ko će pretrpeti kritike?

On je istakao da to verovatno neće biti slučaj sa ministarstvom odbrane, s obzirom na to da taj sektor dobro funckioniše.

- Rusija je suočena sa izvesnim problemom demografije, te pretpostavljam da će predmet kritika biti poljoprivreda i socijalna politika. Ovo je neki odgovor na izazove i pritiske koji postoje zbog međunarodnih okolnosti i prilagođavanja Rusije savremenim standardima, odnosno obezbeđivanja boljeg funkcionisanja političkog sistema, ali i dizanja demokratizacije kako to ne bi bio razlog tenzija prema Rusiji – navodi Milivojević.

Niko ne poštuje međunarodno pravo

Komentarišući izjavu Putina da Ustav Rusije treba da ima prednost nad međunarodnim pravom, Milivojević smatra da je to zapravo adaptiranje na aktuelnu situaciju u svetu.

- Ima veze sa odredbama koje se tiču interesa Rusije, jer se Međunarodno pravo ne poštuje, kao recimo što Sjedinjene Američke Države i neke zemlje zapadne Evrope čine. U tom slučaju, Rusija zadržava pravo da ne poštuje međunarodne propise kako bi zaštitila svoje nacionalne interese. I Amerika isključuje i ne priznaje međunarodno pravo, već insistira na domaćem pravu. To je prilagođavanje normama koje i drugi primenjuju. SAD u slučaju zaštite svojih građana isključivo se vode domaćim pravilima – zaključuje Milivojević za “Telegraf.rs”.

Podsetimo, nakon najave Medvedeva da će raspustiti vladu, Putin je dao nalog da aktuelna vlada radi u "punom kapacitetu" do novih izbora.

Nakon toga predložio je šefa ruske Savezne poreske službe Mihaila Mišustina za novog premijera.

(Telegraf.rs)