Skandali koji su uzdrmali monarhije: Da li njihovi potezi mogu da obore krunisane glave Evrope?

Od 12 evropskih država koje su monarhije nijedna nije pošteđena skandala i bolnog napuštanja vekovnih tradicija

Potresi koje je izvazvao potez vojvode i vojvotkinje od Saseksa navelo je mnoge da se prisete brojnih skandala koji su godinama unazad uzdrmali monarhije širom sveta.

Preporučujemo

Naime, dinastija Vindzor i Ujedinjeno Kraljevstvo su u samo nekoliko meseci doživeli dva teška udarca. Prvo se sin kraljice Elizabete princ Endru našao u žiži skandala nakon dugačkog i nesrećnog intervjua o svojim vezama s američkim bogatašem Džefrijem Epstajnom koji je bio optužen da je godinama polno zlostavljao maloletne devojke.

Porodična kriza se nastavila kada su, mimo svih pravila, vojvoda i vojvotkinja od Saseksa Hari i Megan odlučili da se udalje od porodice i odbace kraljevske obaveze. 

Kako su društvene mreže uništile "sjajni oklop tradicije"

Osim što je njihov potez pomno ispraćen u medijima, najveća pometnja izazvana je zapravo na društvenim mrežama.

Britanska kraljevska porodica ima 3.8 miliona pratilaca na Tviteru i 4.5 miliona na Instagramu. Kada se desio "Megzit" ovi kanali su bili zatrpani porukama osude mladog para i izlivima mržnje. Pokušaj porodice da se prilagodi novim načinima komunikacije im se obio o glavu, i podsetio ih šta su ranijih godina uradili masovni mediji.

Naime, nekada je bilo nezamislivo videti donji veš buduće kraljice, ali uz veliku medijsku pažnju ni intima više ne može da se sakrije.

U intervjuu za irski "Indipendent" direktorka kompanije Teno za komunikaciju na društvenim mrežama Endži Grant kaže:

- Opstanak monarhije je neodvojivo vezan za njenu popularnost, tako da je svako pokazivanje rada monarhije, upravljanja tim brendom, kao i razgovor sa populacijom od izuzetne važnosti.

Zahvaljujući upravo društvenim mrežama, i u drugim državama se saznalo za brojne skandale koje su monarhije pokušale da "gurnu pod tepih". Tako je španska javnost saznala za velike troškove koje je pravio kralj Huan Karlos I. Prema ustavu i zakonu španska kruna parlamentu polaže račune i tamo se određuju troškovi. Rasprava o kraljevim opsesivnim lovačkim avanturama bi možda prošla nezapaženo čak i u zvaničnim medijima da nije bilo Tvitera.

Španci su tako mogli ne samo da prate nego i da postavljaju pitanja koja su dovela do otkrivanja korupcije u redovima kraljevske porodice. Huan Karlos, čovek koji je oborio fašističku diktaturu, morao je da se odrekne prestola u korist sina Felipea.

Mnogi neće više monarhiju

Kao i Španija i druge evropske monarhije su parlamentarne i ustavne. To znači da njihov rad kontroliše skupština. No, kako ni ova izabrana tela nisu pošteđena političkih dogovora, a kako parlamenti nisu u stanju čak ni u republikama da se izbore za interese građana, javnost jedino preko društvenih mreža može da izrazi zadovoljstvo ili nezadovoljstvo šefovima država.

Naravno, nisu samo građani iskazivali javno nezadovoljstvo. Bilo je i političara koji su jasno istakli da i nisu baš ljubitelji krune.

- Kada kraljica okonča svoju vladavinu, ne bi li bilo pravo vreme da zatvorimo jedno poglavlje i da izaboremo šefa države? - ovo pitanje postavio je vođa britanske laburističke opozicije Džeremi Korbin. On je prošle godine priznao da samo 19 odsto Britanaca želi republiku, ali misli da se to može promeniti sa smrću kraljice. Podsetimo, Korbin je kasnije pretrpeo težak poraz na izborima...

Novembra 2019. u Barseloni su gorele slike kraljevske krune. Većina katalonskih separatista su levičari i njihova želja za istupanjem iz Španije je neraskidivo vezana i sa idejom da se obori kruna. Tih dana došlo je do ozbiljnih sukoba sa policijom, iako je kralj tokom celog trajanja krize pokazivao veliko strpljenje i razumevanje za zahteve separatista, pa se iz dvora u Madridu nisu mogle čuti teške reči koje su inače dolazile iz drugih institucija smeštenih u tom gradu - parlamenta i vlade.

Pre godinu dana u norveškom parlamentu postavljeno je pitanje na neobavezujućem glasanju, 36 poslanika (20 odsto) glasalo je protiv kralja Haralda V. Pored očekivanih glasova Radničke partije, Socijalističke levice i Crvene partije, među republikancima se našla i Kamila Strandskog predstavnica vladajuće koalicije i to ispred tradicionalno monarhističke Konzervativne partije.

Mlada poslanica je hrabro izrazila svoja uverenja uprkos tome što je bila 3 godine zaposlena u Vladi. Odluku je opravdala željom da se društvo modernizuje i da se izgube privilegije po rođenju.

Da li kruna može da spasi narod od diktature?

Šarl Monteskje je 1748. govorio da kruna jednoj državi obezbeđuje čast i pravdu. Francuski kraljevi zanemaruju savet izložen u delu "O duhu zakona" pa 41 godinu kasnije prvo gube vlast, a potom i glave. Danas demokratsko uređenje polako postaje bauk, a nepoverenje ljudi prema izbornim institucijama se ogleda u podršci populističkim režimima. Ipak populizam nije pao sa neba, i ne može se govoriti o veštoj manipulaciji malog dela elite. Populizam jača onog časa kada institucije nisu u stanju da osiguraju pravdu, slobodu i zakonitost.

Holandski politikolog Kas Mude upravo upozorava da se borba protiv manjka demokratije ne može voditi dodatnim smanjivanjem demokratije.

- Važno je razmotriti uslov koji olakšava aktiviranje populističkih osećanja među stanovništvom: elitna neodgovornost. U mnogim zapadnoevropskim zemljama, etablirane stranke kao prioritet postavljaju odgovornost u odnosu nad predstavništvom. One su se suprotstavile gubitku javne podrške formiranjem političkih kartela, često sa izričitim argumentom da populističke stranke ne budu na vlasti.

U društvima gde građane ne predstavljaju njihovi izabrani poslanici, gde Vlada ne polaže račune parlamentu, gde razne agencije donose po građane štetne odluke, gde sudovi i tužilaštva ne mogu da obezbede pravdu, gde se javni poslovi sklapaju u privatnim aranžmanima, u tim društvima se blagonaklono gleda na prebijanje službenika, ili uzimanje pravde u sopstvene ruke.  Zbog toga se u Splitu čovek koji je ubio tri osobe (sa debelim policijskim dosijeima) slavi kao heroj.

Možda bi uloga monarhije u 21. veku mogla da bude zastupanje naroda pred institucijama. Moderna društva postaju sve složenija pa institucije sve manje imaju mogućnosti ali i volje da se međusobno kontrolišu. Ovu javnu kontrolu bi mogla da preuzme kruna, naravno ako se odrekne ljudskih osobina (ljubavi, strasti, sporta, poroka) pošto su na kraju dana kraljevi samo ljudi kao i ostali.

(Đorđe Radivojević)