Zemlja u vatrenom obruču: Australija se zbog ovih razloga bori sa epskim požarima

Prvi dani 2020. godine ostaće upamćeni po vatri koja je razarala biljni i životinjski svet. Prizori pakla koji je zadesio zemlju postali su vidljivi iz svemira

Rekordne temperature i velike suše zavilie su Australiju u crno. Požari prete da unište biljni svet na većem delu kontinenta. Mnogi Australijanci su spas od smrti našli na brodovima, a ogroman broj životinja stradao je pred naletom vatre.

Sudbina od koje se ne može pobeći

Preporučujemo

- Ovakav scenario dešavaće se i u godinama koje dolaze - objašnjava Kristin Eriksen, naučnica koja na Univerzitetu u Volongongu istražuje prirodne katastrofe.

Planeta je iz godine u godinu izložena konstantnim zagrevanjem. Australija je od početka 19. veka suočena sa povećanjem prosečne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa.

Nacionalna naučno-istraživačka agencija očekuje sve veći broj požara. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova objašnjavaju da su klimatske promene vodeći uzrok prirodnih katastrofa, a opasnosti po živi svet pojavljuju se iznenada i na neočekivanim mestima.

Naravno, klima nije jedini uzrok stravičnih požara. Pored globalnog zagrevanja, Australiju je pogodila kratkotrajna suša uslovljena klimatskim aktivnostima na Indijskom okeanu. Nastupio je period žege koji je potpuno osušio nisko rastinje. Zbog toga se i najmanja iskra može pretvoriti u katastrofalni požar.

- Posledice požara osetiće generacije koje dolaze. Sadašnja suša podjednako je opasna kao i ona koja se dogodila početkom 20. veka. Topli vazduh povećava opasnost od jakih vetrova koji stižu sa okeana, pa svaki požar može biti uzrok katastrofe - objašnjava profesor Univerziteta Mardok Džo Fonten. On tvrdi da će visoka koncentracija uglen-dioksida u vazduhu oslabiti intenzitet požara.

Vatreni obruč steže Australiju

Vatrogasac Džejms Rikets je tokom poslednjih dana gasio vatru na nekoliko lokacija. Tvrdi da se njegova zemlja našla u vatrenom obruču, jer su se prethodno šume našle u velikoj opasnosti. Već 40 godina posmatra kako biljkama nedostaje vode, a samim tim postaju lako zapaljive.

- Borba sa vatrom neće biti retka pojava u godinama koje dolaze. Požari postaju sve veći, a posledice sve ozbiljnije - upozorava Kristin Eriksen.

Svaka savezna država borila se sa vatrenom stihijom i ta činjenica izdvaja najnovije požare od svih prethodnih.

- U izgorelim šumama koje svake godine planu razvijaju se samo one vrste drveća i grmlja koje se lako obnavljaju. Potom nestanu u novom požaru i tako nastaje neprekidna spirala opasnosti - objašnjava Kristin Eriksen i dodaje da opasnost nikada neće prestati.

Sumorne prognoze

Tokom 2020. godine očekuju se novi problemi sa vatrom. Globalna emisija uglen-dioksida je dostigla najvišu tačku u protekloj godini. Da bi se smanjila temperatura na planeti, neophodno je njeno potpuno ukidanje. Naučnici upozoravaju da čovečanstvo mora započeti proces, ali to za sada izgleda kao nedostižni cilj.

Australija kao jedan od najvećih izvoznika uglja ne doprinosi smanjenju emisje ugljen-dioksida. Reč je o fosilnom gorivu koje najviše od svih drugih emituje štetni gas u atmosferu.

Očekuje se da će zagrevanje planete porasti za još jedan stepen Celzijusa. To konačno povećava temperaturu na Zemlji za dva stepena Celzijusa iznad nivoa pre industrijske revolucije. Reč je o granici koja je dogovorena klimatskim sporazumom u Parizu. Trampova administracija će u novembru zvanično istupiti iz sporazuma, piše Mashable.

Zagrevanje od dva stepena Celzijusa ostaviće brojne posledice po životnu sredinu. Rikets tvrdi da će broj dana u kojima Australiji preti požar, sa sadašnjih 23 dostići brojku između 30 i 38.

Zagađeni vazduh predstavlja ogromnu opasnost za ljude, ali i životinje. Stručnjaci se nadaju da je najgore prošlo i veruju da bi kiša ublažila rane koje su napravili ogromni požari.

(N. N.)