Svet pred burnom 2020. godinom: Bregzit, kolaps koalicije Merkelove i novo Arapsko proleće

Na svetskoj političkoj sceni biće veoma burno 2020. godine, a osim Bregzita, Trampovog opoziva i mogućeg kolapsa Angele Merkel ostaju otvorena pitanja poput klimatskih promena i mogućnosti novog Arapskog proleća

Kraj 2019. godine obeležila su brojna pitanja u svetskoj politici. Prošla je još jedna godina, a Velika Britanija nije izašla iz Evropske unije, Donald Tramp ušao je u istoriju kao treći predsednik protiv kog je pokrenut proces impičmenta, a koalicija Angele Merkel je pred kolapsom.

Preporučujemo

Za narednu, 2020. godinu, ostavljena su brojna otvorena pitanja, a pored ova tri navedena, tu su još ekonomski rast, klimatske promene i mogućnost novog Arapskog proleća.

Brojni mediji, među kojima je najistaknutiji "Fajnenšenal tajms" napravili su listu mogućih dešavanja naredne godine. Između ostalog, predviđaju da će premijer Velika Britanije konačno "isterati" svoju zemlju iz EU, te da će se na vlast u Italiji vratiti Mateo Salvini.

Bregzit i trgovinski sporazum sa EU

Velike su šanse da će premijer Velike Britanije Boris Džonson konačno postignuti trgovinski sporazum sa Evropskom unijom.

Kako je rekao, cilj mu je da ukloni tarife i kvote za svu trgovinu robom, a i Uniji, koja će ostati sa 27 članica, odgovara takav sporazum. Zajedno imaju veliki suficit u trgovini robom.

Koalicija Angele Merkel

Nemačka kancelarka duže vreme se bori da održi svoju koaliciju. Koalicija desnog centra CDU i levog centra SPD verovatno će se urušiti.

Budućnost koalicije došla je pod znak pitanja nakon stranačkih izbora u SPD održanih krajem novembra, kada su pobedu uzeli Norbert Valter Borjans i Saskia Esken.

Iako je Angela Merkel najavila da se neće kandidovati za sledeći mandat, ovo bi moglo da znači čak i prevremene izbore, te da će možda i pre isteka ovog trenutnog mandata morati da ode sa funkcije.

Kriza u vladajućoj koaliciji dobro će doći Zelenima, koji polako otimaju glasove i jednoj i drugoj partiji.

Mateo Salvini ponovo preuzima vlast u Italiji

Nakon što je u avgustu pokušao da izazove prevremene izbore, Salvini je na kraju morao da ode sa funkcije. Ipak, njegova nacionalistička Liga ponovo se vraća na visoke pozicije u anketama.

Kako navodi "Fajnenšenal tajms", koalicija koja je došla na vlast pre četiri meseca pokazaće se jednako čudnom i neefikasnom kao ona koju je Salvini ukinuo.

Čak i novi pokret protiv Salvinija, poznat kao pokret "Sardine", samo potvrđuje njegovu nadmoćnost.

Donald Tramp i izbori u novembru

Kako tvrde stručnjaci, vrlo lako bi moglo da se ponovi ono što se dogodilo na izborima 2016. godine.

Na izborima 2016, Hilari Klinton je osvojila skoro 3 miliona glasova više od aktuelnog predsednika Donalda Trampa, ali je on dobio više elektorskih.

Iako bi ta razlika mogla da bude 2020. još i veća, ipak bi sve moglo da rezultira ponovnim izborom Trampa.

Drugo "Arapsko proleće"

Krajem 2019. digao se narod nekoliko država na Bliskom istoku, a još jedno Arapsko proleće moglo bi da završi ono što je započeto pre deceniju.

Demonstracije u Egiptu, Libanu i Iraku mogle bi da se prošire na ostatak Bliskog istoka. Kada protesti uspeju u Egiptu, demonstranti će slediti taj puti i u drugim zemljama, posebno onim sa oslabljenom ekonomijom, kao što su Maroko i Jordan.

Nastavak protesta u Latinskoj Americi

Vlade ignorišu potrebe naroda, te nema rasta i postoji ozbiljna nejednakost stanovništva. To će se, kako se predviđa, nastaviti i u 2020. godini.

Protesti su 2019. pogodili Čile, Kolumbiju i Ekvador, a doveli su i do svrgavanja predsednika Bolivije Eva Moralesa.

Sledeće godine, nezadovoljstvo će građani verovatno iskazati i na ulicama Argentine i Meksika.

Pomirenje Moskve i Pariza

Ipak ga neće biti.

Iako je francuski predsednik Emanuel Makron u nekoliko navrata naveo kako bi Rusiju vratio u "obruč", put do bilo kakvog resetovanja odnosa prolazi kroz mirovni sporazum u Ukrajini - što je malo verovatno.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izabran je upravo delimično na osnovu obećanja da će okončati sukob na istoku zemlje. Ipak, ne može da se saglasi sa Moskvom da se Donbasu da "poseban status".

Klimatske promene

Globalna emisija ugljen-dioksida se neće smanjiti. Emisija gasova od sagorevanja fosilnih goriva raste 0,9 procenata svake godine u proseku od 2010. godine, a postoje brojni znaci da će se to nastaviti i čak i rasti u 2020.

Ako globalni BDP bude rastao, kako se previđa, verovatno ćemo videti i više korišćenja energije, koja i dalje najčešće dolazi od fosilnih goriva.

Predviđanja kada su u pitanju klimatske promene taođe nisu preterano optimistična.

(Telegraf.rs/N.Z.)