U Koreji i dalje teraju ljude da menjaju veru: Nasilna konverzija postaje internacionalni problem

U Seulu je održan seminar koji je bio posvećen zaštiti prava verskih manjina koje su targetirane od strane većinskih grupa, posebno u kontekstu anti-ljudskih prava i sličnih situacija kao što je i nasilna konverzija koja se dogodila u Koreji

Centar za Studije o novim religijama (CESNUR) iz Italije i Ljudska prava bez granica (HRWF) iz Belgije, održali su seminar o ljudskim pravima 19. novembra u Južnoj Koreji, nazvan "Intolerancija i diskriminacija protiv novih religioznih pokreta: Internacionalan problem".

Seminar koji je održan u Seulu bio je posvećen zaštiti prava verskih manjina koje su targetirane od strane većinskih grupa, posebno u kontekstu anti-ljudskih prava i sličnih situacija kao što je i nasilna konverzija koja se dogodila u Koreji.

Preporučujemo

Nasilna konverzija, poznata i kao "Deprogramming", je društveni problem koji izaziva kršenje ljudskih prava kidnapovanjem i otmicom članova religioznih grupa označenih kao "kultovi" od strane njihovih protivnika, kako bi ih naterali da napuste svoju veru.

Više od 80 učesnika, uključujući eksperte, novinare i predstavnike građanskog društva, posmatralo je trenutnu situaciju nasilne konverzije i razgovaralo o rešenjima kako da se odbrani sloboda u veru i ljudska prava koja su postala norma u internacionalnom društvu.

Masimo Introvinje, italijanski sociolog i glavni direktor CESNUR-a, naglasio je da se prinudna konverzija dešava kroz glavne tokove društva rekavši: "korejski deprogrameri su specijalizovani pastori iz glavnih crkvi, većina njih su prezbiterijanci".

- Protesti koji spominju žrtve prisilne konverzije pominjani su u izveštaju američkog Stejt Departmenta o verskoj slobodi za 2019. godinu, uključujući kršenje slobode vere u 2018. godini. Međutim bilo je i novih slučajeva deprogramiranja čak i nakon njihove smrti - rekao je kroz kritiku.

Kada je reč o višedimenzionalnoj strategiji za rešavanje takvog fenomena, Vili Fautre, osnivač i direktor HRWF-a izneo je nekoliko predloga: ukazivanje na odgovornost rukovodstva prezbiterijanske crkve koja toleriše, podržava i možda podstiče takvu praksu; razvijanje podsticanja u UN-u i organima koji brane slobodu religije i uverenja; proterivanje svih onih koji podstiču ljude da počine čin otmice i zatvaranja.

U otvorenom pismu, potpisanom od strane 15 internacionalih NGO organizacija uključujući CAP-LC I HRWF, upućenom korejskom predsedniku Mun Džae Inu 24. jula, kaže se: "Južna Koreja je verovatno poslednja demokratska zemlja na svetu u kojoj je deprogramiranje i dalje tolerisano", i predsednik je upitan da "preispita optužbe za prisilno deprogramiranje, stavi tačku na ovu groznu praksu i pronađe odgovorne".

U međuvremenu, Južna Koreja je izabrana da služi 17. mandat u savetu UN za ljudska prava 17. oktobra. Južnokorejska misija pri UN-u jeste da "planira da učestvuje u međunarodnim naporima i odgovori na krize ljudskih prava širom sveta".

Učesnici su pozvali korejsku vladu da odgovori na pitanje prisilne konverzije koja i dalje preti ljudskim pravima ljudi.

(Telegraf.rs)