20 godina Vladimira Putina: Ovih 20 fotografija obeležilo je njegovu vlast

Kada je bivši KGB agent prvi put izabran za predsednika Rusije 31. decembra 1999, u Beloj kući stanovao je Bil Klinton. U međuvremenu je amerika imala još tri predsednika, a Velika Britanija - pet premijera

Vladimir Putin uskoro obeležava 20 godina na čelu Rusije - zemlje koju dve decenije vodi kao predsednik ili premijer kroz geopolitičke krize, oružane sukobe, ali i velike sportske događaje.

Kada je bivši KGB agent prvi put izabran za predsednika Rusije 31. decembra 1999, u Beloj kući stanovao je Bil Klinton. U međuvremenu je amerika imala još tri predsednika, a Velika Britanija - pet premijera.

Od sukoba svetskih razmera, preko skandala na domaćem terenu do sportskih trijumfa i propagande - ovo su fotografije koje pokazuju Putinove dve decenije na vlasti.

Bivši oficir KGB-a je postao premijer Rusije u avgustu 1999. godine, neposredno pre otpočinjanja Drugog čečenskog rata koji je izbio nakon serije bombaških napada na stambena naselja. Ruske snage su u oktobru ušle u Čečeniju kako bi povratile kontrolu nad teritorijom.

Početak njegovog predsedničkog mandata obeležili su sukobi u neposlušnoj republici na jugu države. Ruska vojska je opkolila čečenski glavni grad Grozni - posle opsade, 2003. godine, izaslanici Ujedinjenih nacija opisali su Grozni kao najrazrušeniji grad na Zemlji.

Rusiju su godinama potresali napadi militanata, poput opsade škole u Beslanu 2004. u kojoj je poginulo 330 osoba - većinom dece.

Putin nije zvanično okončao borbene misije u Čečeniji sve do 2009. godine.

Na predsedničkim izborima u martu 2000. godine, Putin je dobio podršku glasača. Samo nekoliko meseci kasnije suočio se sa krizom.

U nesreći na podmornici Kursk je poginulo 118 članova posade.

Kada je Kursk potonuo u avgustu 2000. godine, prošli su dani pre nego što su porodice obaveštene, a Putin se nije odmah vratio sa odmora na Crnom moru. Mnogi su ga žestoko kritikovali zbog odgovora na katastrofu.

Tokom prvih deset godina vlasti, Vladimir Putin je uglavnom bio u dobrim odnosima sa zapadnim liderima uprkos tome što je kritikovao njihovu spoljnu politiku.

Rusija je bila domaćin samita grupe G8 2006. godine - ovim je potvrđeno njeno članstvo u ekonomskoj grupi.

Ustavom Rusije je propisano da jedna osoba ne može da bude na mestu predsednika Rusije više od dva uzastopna mandata, pa je Putin 2008. postao premijer.

Malo ko je predsednika Dmitrija Medvedeva doživljavao kao nešta više od Putinovog štićenika koji čuva mesto do povratka šefa.

Kada je Gruzija, u pokušaju da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom 2008, Rusija je odgovorila slanjem vojske.

Kratki avgustovski rat alarmirao je zapadne lidere, ali je ulazak ruskih snaga u istočnu Ukrajinu 2014. godine bio prekretnica za njihov odnos prema Putinu.

Na rusku okupaciju i aneksiju Krima, Evropska unija i Sjedinjene Države odgovorile su uvođenjem sankcija i suspenzijom članstva u G8.

Četiri godine posle početka građanskog rata u Siriji, Rusija je podržala predsednika Bašara el Asada čija je vlada bila na ivici propasti. Putinova odluka da pošalje ruske avione i oklopna vozila je promenila odnos snaga na terenu.

Nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima 2016, američke obaveštajne službe su zaključile da se Rusija mešala u kampanju.

Zvaničnici Velike Britanije su optužili Moskvu za trovanje bivšeg ruskog vojnog obaveštajca Sergeja Skripala u Salisburiju 2018. godine.

Tokom svih ovih godina na vlasti, Putin je težio da kontroliše sliku koju će o njemu i njegovoj zemlji imati drugi. Brojne fotografije koje je objavio tokom godina na vlasti, imale su za cilj da ga prikažu kao snažnog muškarca.

Rusija je bila domaćin Zimskih olimpijskih igara 2014. i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.

Igre u Sočiju bile su uspešne, ali posledice skandala sa dopingom i dalje se osećaju.

Svetska antidoping agencija odobrila je Rusiji četvorogodišnju zabranu svih glavnih sportskih događaja prošle nedelje. Izveštaj iz 2015. rekao je da je Rusija upravljala onim što je činilo državni doping program u atletici u sportu. Ovog meseca otkriveno je da je menjao laboratorijske podatke dobijene u januaru.

Rusija je dobila četvorogodišnju zabranu učešća na najvećim sportskim događajima, objavila je nedavno Svetska antidoping agencija. Rusiji je zabranjeno da se takmiči kao nacija u atletici 2015. godine zbog doping skandala koji je podržavala država.

Iako je i Mundijal 2018. godine bio označen kao međunarodni uspeh, skandal sa dopingom znači da Rusija neće moći da učestvuje na narednom takmičenju u Kataru 2022. godine.

(Telegraf.rs/BBC)