Nisu pomogli ni produžeci: Skup o klimi završio svađom, evo šta je dogovoreno

Čelnici 196 zemalja trebalo je da se na konferenciji COP25 dogovore o tome kako finansirati siromašnije zemlje da ublaže štetu prouzorkovanu klimatskim promenama i pravilima na tržišu, ali deo uticajnijih zemalja nije podlegao pritisku tih zemlja i zelenih aktivista za većim angažmanom u borbi protiv globalnog zagrevanja

Skup UN o klimi, koji je u Madridu trajao dve nedelje, završio se usvajanjem dokumenta u kom se tek blagim rečima govori o "hitnosti" snažnijeg delovanja kako bismo sledeće godine, kada Pariski klimatski sporazum ulazi u fazu implementacije, smanjili emisiju gasova koji izazicaju efekat staklene bašte.

Čelnici 196 zemalja trebalo je da se na konferenciji COP25 dogovore o tome kako finansirati siromašnije zemlje da ublaže štetu prouzorkovanu klimatskim promenama i pravilima na tržišu, ali deo uticajnijih zemalja nije podlegao pritisku tih zemlja i zelenih aktivista za većim angažmanom u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Preporučujemo

Na sednici u petak postalo je jasno do koje su mere čelnici nesposobni da postignu sporazum s obzirom na to da im se zahtevi znatno razlikuju, što je danas rezultiralo razvodnjenim tekstom dokumenta koji je generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao "razočaravajućim".

Ostrvske zemlje optužile bogate da nemaju razumevanja

Ostrvske zemlje, koje bi zbog dizanja nivoa mora mogle da budu zbrisane sa lica Zemlje, optužile su bogate zemlje da nemaju osećaj za razmere klimatske krize. EU je u subortu pozvao na ambiciozniji plan o klimi, što su podržali samo Nepal, Švajcarska, Urugvaj i Maršalska ostrva, dok su glavne kočnice postavili Japan, Brazil, Kina, Australija, Saudijska Arabija i SAD.

- Ovi razgovori pokazali su koliki je jaz između svetskih čelnika i naučnika koji ukazuju na hitnost rešavanja problema klimatskih promena, te njihovih građana koji protestuju na ulicama - izjavila je Helen Mauntford, potpredsednica ustanove "Woeld Resources Institute" za klimu i ekonomiju.

Kako završni dokument nije usaglašen u petak, poslednjeg dana samita, COP25 je morao da bude produžen za dva dana.

U konačnom nacrtu dokumenta se priznaje "značajan jaz" između postojećih obećanja i ciljeva iz 2015. u vezi sa zadržavanjem rasta temperature do 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

- COP25 je pokazao kolektivni zamor ambicija najvećih svetskih zagađivača kada su u pitanju štetni gasovi - rekao je Li Šuo, savetnik Grinpisa za istočnu Aziju.

Ishodom samita razoračara je i Kostarika, a predstavnik pacifičkog ostrva Tuvalu je upozorio da su već sada milioni širom sveta pogođeni posledicama klimatskih promena.

- Negiranje činjenica neki bi mogli da protumače kao zločin protiv čovečnosti - rekao je Ian Fraji.

S obzirom na ogromne političke i ekonomske interese više od 190 država potpisnica Priskog sporazuma, pregovori i pogađanje u poslednjih trenucima uobičajena su pojava na godišnjim sastancima o klimi.

(Telegraf.rs/Hina)