Puđdemon opet o nezavisnosti: "Sa EU pregovaraju Kosovo i Albanija, što ne bi Škotska i Katalonija?"

Puđdemon je jedan od najtraženijih ljudi u Španiji zbog organizovanja referenduma za nezavisnost Kalatonije pre dve godine. Katalonskoj nezavisnosti protive se ne samo Madrid, već i Brisel

Bivši katalonski lider Karles Puđdemon rekao je da bi Evropska unija mogla da bude uspešna čak i ako se sastoji od gomile malih nezavisnih nacija. Dodaje da ukoliko je za EU problem broj članica, onda ne bi prihvatala nove.

Puđdemon je jedan od najtraženijih ljudi u Španiji zbog organizovanja referenduma za nezavisnost Kalatonije pre dve godine. Katalonskoj nezavisnosti protive se ne samo Madrid, već i Brisel.

Preporučujemo

Na primer, bivši šef Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da bi bilo teško voditi EU ako ona ima "98 članica", što je predvideo ukoliko se na kraju pusti da Katalonija radi šta hoće.

Puđdemon navodi da ovakvi razlozi imaju očiglednu manu.

- Rekli su nam: Prihvatanje Škotske, Katalonije, Flandrije - to bi bilo previše komplikovano. Možemo to da prihvatimo, ali istovremeno EU ide ka proširenju sa 28 članica na 30, čak 32. Pregovaraju sa Kosovom, Severnom Makedonijom, Albanijom - rekao je Puđdemon u intervjuu za španski RT.

Kako je dodao, Evropska unija može da bude funkcionalna sa bogatim i srećnim građanima, čak i ako je sačinjena od malih zemalja.

Ipak, postoje mnoge razlike između teritorija koje je on naveo. I Katalonija i Škotska i Flandrija su delovi međunarodno priznatih država. Albanija i Severna Makedonija su suverene države, dok se o Kosovu i dalje debatuje od države do države.

- Kartografi će morati da prave promene mnogo puta, jer se, srećom, granice menjaju. Naša težnja je da su te promene izvršene ne ratovima, brakovima među kraljevskim porodicama i kolonizacijom, već voljom naroda - rekao je on.

Dodao je da nenasilan primer borbe za nezavisnost koju su on i njegove pristalice postavile treba da bude prihvaćen.

U suprotnom, ljudi sa sličnim aspiracijama će videti da je "jedini način sticanja nezavisnosti rat i oružani sukob, uz mešanje međunarodne zajednice, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom".

Naveo je primer ostrva Bugenvil, koji ima dugu istoriju borbe na nezavisnost od Papua Nove Gvineje i da trenutno pokušava da je stekne referendumom.

Kako kaže, španska vlada je uradila upravo suprotno kada je iskoristila silu da smiri nameru Katalonaca i stavila njene lidere pred sud.

Kako veruje, Madrid ima problem sa pregovaranjem, ali naglašava pregovore sa oružanom grupom ETA.

Dodaje i da žiteji Val d'Arana, malog planinskog mesta severno od Katalonije sebe smatraju "odvojenim".

- I jesu, oni imaju svoj jezik i ako oni jednog dana odluče da njihov glas bude "da", mi ćemo ih priznati. I ako bilo ko drugi traži da bude nezavisna republika, neće biti bačen u zatvor zbog toga. Niko neće da bude proteran ili kriminalizovan - rekao je on.

(Telegraf.rs)