Merkel u Aušvicu: Ovo ljudski um ne može da shvati. Važno je da se zločinci nazivaju pravim imenom

Poseta Merkelove Aušvicu se u Nemačkoj ocenjuje istorijskim događajem

Nemačka kancelarka Angela Merkel posetila je danas, po prvi put u 14-ogodišnjem mandatu na čelu nemačke vlade, bivši koncetracioni logor Trećeg rajha u Aušvicu i istakla da ono što se dogodilo u Aušvicu ljudski um ne može da shvati.

Po dolasku na stratište ona je najpre obišla muzej u kojem se nalaze mnogi predmeti bivših logoraša, ali i ostaci opreme za ubijanje ljudi.

Preporučujemo

Položila je, zajedno sa poljskim premijerom Mateušom Moravijeckim venac na "zidu smrti", ispred kojeg je ubijeno na hiljade ljudi.

- Važno je da se zločinci nazivaju pravim imenom, a to smo mi Nemci. Podsećanje na zločince je u našoj odgovornosti, koja nikada ne prestaje - naglasila je ona.

Merkelova je istakla da su zločini nacista u ovom logoru neodvojivi od nemačkog identiteta.

- Zločini u Aušvicu su čvrsti deo našeg nacionalnog identiteta - rekla je ona i ukazala da se zločini nikada ne smeju zaboraviti, podvući crta, niti relativizovati.

Kazala je da se i sada suočavamo sa napadom na osnovne vrednosti demokratije i opasnim revizionizmom istorije.

- Moramo da se suprostavimo svima koji šire predrasude prema ljudima druge vere ili porekla - poručila je Merkelova dodajući da se zbog toga mora stalno prenositi strašna priča Aušvica.

Poseta Merkelove Aušvicu se u Nemačkoj ocenjuje istorijskim događajem.

Na ovom stratišku bilo je do sada tek dva kancelara.

Poslednja poseta jednog nemačkog kancelara bila je leta 1995. kada je Helmut Kol odao počast žrtvama Aušvica.

Pre njega je tadašnji kancelar Helmut Šimit 1977. kao prvi nemački kancelar obišao ovo stratište.

Inače povod za posetu Merkelove je desetogodišnjica postojanja Fondacije Aušvic-Birkenau, koja se brine o očuvanju stratišta.

Uoči posete Merkelova je obećala finansijsku podršku Fondaciji u visini od 60 miliona evra.

(Telegraf.rs/Tanjug)