Čovečanstvo na velikom ispitu zbog klimatskih promena: Ova decenija zvanično najtoplija u istoriji

Klimatske promene su izazov za nove generacije, posebno za potrošačko društvo, koje bezrezervno rasipa sve resurse

Ova decenija mogla bi da bude najtoplija od kada se mere temperature, saopštile su Ujedinjene nacije u godišnjem izveštaju, a prenosi portal Sciencealert. Istovremeno u ovom dokumentu opisano je da klimatske promene nadmašuju sposobnosti čoveka i moderne civilizacije da im se prilagode.

Svetska meterološka organizacija (SMO) saopštila je da su globalne temperature do sada bile 1,1 stepen Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, između 1850. i 1900. godine.

Preporučujemo

Ova godina je svrstana u top tri najtoplije ikada zabeležene, i verovatno će 2019. biti zapamćena po velikim vrućinama, ali i sušama i požarima koji su je pratili.

Većim temperaturama doprineo je pre svega nemar čoveka, odnos upotreba fosilnih goriva, industrijalizacija, veća koncetracija ugljen-dioksida u atmosferu, saopštila je SMO. Okeani su se takođe “ugrejali” zbog viška toplote proizvedene efektom staklene baste. Svetska mora su sada za četvrtinu kiselija nego pre 150 godina, što preti vitalnim morskim ekosistemima na koje se milijarde ljudi oslanjaju koristeći hranu i resrurse u poslu. Frapantan je podatak da je na Grenladu izgubljeno 329 milijardi tona leda.

Klimatske promene su izazov za nove generacije, posebno za potrošačko društvo, koje bezrezervno rasipa sve resurse. Izveštaji o raseljevanju ljudi zbog klimatski promena govore da je u prvoj polovini ove godine domove moralo da napusti više od 10 miliona ljudi. Od tog broja, sedam miliona direktno zbog poplava, suša i oluja, saopštila je SMO. Do kraja ove godine čak 22 miliona ljudi mogli bi da ostanu bez svog ognjišta zbog klimatskih nepogoda.

Peteri Talas generalna sekretarka SMO kaže da toplotni talasi i poplave koje su nekada bile u toku jednog veka, sada postaju redovnija pojava.

- Još jednom u 2019. klimatski i vremenski uslovima teško pogađaju stanovnike planete. Toplotni talasi i poplave koje su nekada bile" jednom u veku " postaju redovnija pojava  – ističe Talas.

Super-oluje pustoše sve pred sobom na jugoistoku Afrike, a požari u Australiji i Kaliforniji sve su češće izvan kontrole. Tokom ove godine smrtonosni toplotni talas primećen je u Evropi, Australiji i Japanu već primećen smrtonosni toplotni talas.

Da bi se situacija poboljšala, iz UN kažu da pre svega treba smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 7,6 odsto svake godine do 2030. Upozoravaju da vlade umesto što troše milijarde dolara na subvencije za fosilna goriva, na aktuelnom samitu o klimatskim promenama u Madridu treba da se dogovore o prilagođavanu novoj stvarnosti.

(M.P.)