Od Jugoslavije do Libije: Ovo su najveće vojne operacije NATO

Na spisku zemalja u kojima je NATO umešao prste nalaze se Avganistan, Libija, Turska, ali, prve vojne akcije i najduže su upravo one koje su se ticale nas - u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji

NATO je ove godine napunio 70 godina. Taj jubilej obeležiće na ovonedeljnom samitu u Londonu, na kom će se razgovatati o različitim temama i pretnjama. Pakt je osnovan 1949. godine za ciljem kolektivne odbrane država članica. Sa vojnim akcijama počeo je tek nakon Hladnog rata, a neke operacije su dobro poznate nama u Srbiji.

Alijansa danas broji 29 država članica, a uskoro bi mogao da dođe i do brojke od 30. Zemlja koja je na korak od pridruživanja savezu je Severna Makedonija.

Preporučujemo

Vojne operacije NATO nije vodio tokom Hladnog rata, ali nakon njegovog završetka usledile su dve "Anchor Guard" 1990. i "Ace Guard" 1991. i bile su podstaknute iračkom invazijom na Kuvajt.

Na spisku zemalja u kojima je NATO umešao prste nalaze se Avganistan, Libija, Turska, ali, prve vojne akcije i najduže su upravo one koje su se ticale nas - u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji.

Intervencija u Bosni i Hercegovini

Rat u Bosni i Hercegovini počeo je 1992. godine kao rezultat raspada Jugoslavije. Pogoršanje situacije dovelo je do usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 9. oktobra 1992, kojom je uvedena zona zabrane leta iznad središnje Bosne i Hercegovine, a koju je NATO počeo da sprovodi 12. aprila 1993. godine.

NATO je 28. februara 1994. godine izvršio svoju prvu ratnu akciju pucajući na četiri aviona Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske zbog kršenja zabrane zone letenja.

Takođe, dvonedeljna kampanja bombardovanja položaja VRS počela je u avgustu 1995. godine nakon zločina u Srebrenici.

Vazdušni napadi NATO 1995. rezultirali potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 21. novembra, što je dovelo do okončanja rata.

U sklopu mirovnog sporazuma, NATO je rasporedio mirovne snage IFOR. Mandat je prešao u manji format pod imenom SFOR koji je trajao sve do 2004. godine, kada je operacija prešla u ruke EUFOR-a.

Intervencija u Jugoslaviji

Savet bezbednosti UN je 23. septembra 1998. godine usvojio rezoluciju kojoj je zahtevao okončanje neprijateljstva i nadgledanje primirja između albanske i jugoslovenske strane na Kosovu i Metohiji.

Pregovori koje je vodio specijalni izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk propali su 23. marta 1999. i on je to pitanje predao NATO, koji je već narednog dana započeo bombardovanje koje je trajalo 78 dana.

Operacija je bila usmerena na vojne kapacitete tadašnje SR Jugoslavije.

Iako je kampanja kritikovana zbog brojnih civilnih žrtava bombardovanja, uključujući i bombardovanje ambasade NR Kine u Beogradu, Slobodan Milošević je konačno prihvatio uslove međunarodnog mirovnog plana 3. juna 1999, čime je rat na Kosmetu završen.

Milošević je 11. juna prihvatio rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, pod čijim mandatom je NATO pomogao uspostavljanje Kosovskih snaga (KFOR).

Približno oko milion izbeglica je napustilo Kosmet.

Rat u Avganistanu

Napadi 11. septembra 2001. godine u SAD uzorkovali su da NATO prvi put u istoriji aktivira član 5 Severnoatalntskog sporazuma koji govori o tome da je napad na jednu državu članicu, napad na sve.

Savez je pokazao jedinstvo: 16. aprila 2003. kada je NATO pristao da preuzme zapovedništvo nad Međunarodnim snagama za bezbednosnu pomoć (MSBP) koje su ukljućivale snage iz 42 zemlje.

MSBP je prvobitno bio zadužen za obezbeđivanje Kabula i okolnih područja od Talibana, Al Kaide i frakcijskih ratnih vođa, kako bi se omogućilo osnivanje Prelazne administracije Avganistana, na čelu sa Hamidom Karzajem. U oktobru 2003, Savet bezbednosti UN odobrio je širenje misiji, i MSBP se proširio vremenom u misiju u četiri glavne faze.

MSVP je 31. juča 2006. preuzeo vojne operacije na jugu Avganistana iz protivterorističke koalicije pod vođstvom SAD. Tokom Čikaškog samita 2012. godine NATO je usvojio plan za okončanje rata u Avganistanu i uklanjanje snaga predvođenih NATO do kraja decembra 2014. godine.

Intervencija u Libiji

Tokom građanskog rata u Libiji, nasilje između demonstranata i libijske vlade pod pukovnikom Muamerom el Gadafijem je eskalralo i 17. marta 2011. godine dovelo do usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN koja je pozvala na primirje i odobrila vojnu akciju sa ciljem zaštite civila.

Koalicija koju je obuhvatalo nekoliko članica NATO počela je da sprovodi zabranu letova iznad Libije nedugo posle počevši sa operacijom Hartman Ratnog vazduhoplovstva Francuske 19. marta.

NATO se 24. marta saglasio da preuzme kontrolu nad zonom zabrane letova od prvobitne koalicije, dok je zapovedništvo nad ciljanim kopnenim jedinicama ostalo na snagama koalcije. Zvanično je počeo da sprovodi rezoluciju 27. marta uz pomoć Katara i UAE.

Misija je produžena, a do njenog kraja u oktorbu 2011. nakon smrti pukovnika Gadafija, avioni NATO su imali oko 9.500 udara po ciljevima pristalica Gadafija.

(N. Z.)