70 godina NATO: Rođendan u Londonu u senci podela, pakt "klinički mrtav"

Proslava 70. rođendana NATO ove nedelje verovatno će biti u senci tenzija - turske ofanzive u Siriji, francuske tvrdnje da je pakt "klinički mrtav"...

Za zemlje članice NATO pakta sedam decenija je važilo jedno pravilo - poverenje. Napad na jednu od njih, značio je napad na sve. Sedamdeset godina kasnije, stvari nisu najidealnije.

Severnoatlantski pakt (NATO) se još ne može nazvati krhkim savezom, ali je alijansa mnogo manje elastična nego što je nekad bila. Zato kada se njeni lideri sutra budu okupili u Londonu, moraće mnogo više da se istegnu kako bi premostili neke od svojih razlika.

Preporučujemo

Američki predsednik Donald Tramp sumnja u svrhu saveza, a francuski predsednik Emanuel Makron sumnja u njegovu budućnost. Pored ove dvojice, sada je tu i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji pluta u nekim svojim načelima, piše CNN.

Proslava 70. rođendana NATO ove nedelje verovatno će biti u senci tenzija - turske ofanzive u Siriji, francuske tvrdnje da je pakt "klinički mrtav"...

Predsednik SAD Donald Tramp i drugih 28 lidera zemalja naći će se u Londonu gde će proslaviti godišnjicu zajedno sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

U proslavu je uključen i lider Severne Makedonije jer će ta zemlja uskoto postati 30. članica NATO.

Zvaničnici žele da fokus bude na proslavi onoga što smatraju "najuspešnijim savezom u istoriji", te da pokažu kako je NATO i dalje spreman da brani svaku članuci, uključujući sada i svemir kao novi domen.

Podele

Ipak, između saveznika postoje brojne tačne spoticanja. Neke od njih su Rusija, Kina i finansiranje samog saveza, te postoji rizik da će proslava rođendana na kraju prikazati sve razlike.

- Kao u porodici uvek ćemo imati diskusije i neslaganja i imaćemo drugačije stavove jer su države različite. Ali, kao i u porodici izguraćemo ovo i uvek ćemo pronaći rešenje za bilo koji izazov - rekla je za "Skaj njuz" Baiba Braze, ambasadorka Letonije u Velikoj Britaniji.

Da stvar bude još zategnutija, samit u Londonu održava se usred kampanje za predstojeće izbore u Velikoj Britaniji.

Kako navodi "Skaj njuz" nije potpuno jasno da li će ovo biti dobro ili loše za Džonsona s obzirom na njegove dobre odnose sa Trampom.

Lider laburista Džeremi Korbin je u prošlosti pozivao na raspuštanje NATO, postavljajući pitanje o neophodnosti postojanja saveza sklopljenog kao odbranu od Sovjetskog Saveza, a podržao je poziv Makrona da se porazgovara o tome šta je trenutno u fokusu NATO.

Da podsetimo, Makron je u jednom intervjuu prošlog meseca rekao da je NATO "klinički mrtav". On traži da se sazove panel na kom će se razgovarati o fokusu u budućnosti, te je naglasio da su tetoristi ti koji su zajednički neprijatelji savezu, a ne Rusija i Kina.

Ipak, mnoge članice nemaju želju da poboljšaju odnose sa Rusijom s obzirom na aneksiju Krima, na umešanost u slučaj trovanja špijuna u Solzberiju i navodno mešanje u izborne kampanje u Evropi i SAD.

Ipak, za SAD, mnogo ozbiljni problem je Kina.

Trampova želja je da samit iskoristi za diskusiju o tome koliku pretnju predstavlja Peking, uključujići i njenu dominaciju 5G mrežom.

Očekuje se da će i dokument koji će da bude objavljen nakon samita prvi put da uključi Kinu, ne krao pretnju, ali kao državu o kojoj alijansa mora da razumišlja i donese politiku na osnovu američke zabrinutosti.

NATO se vraća kući

To što je Velika Britanija domaćin samita znači da se zapravo NATO vratio u domovinu.

Alijansa je osnovana 1949. godine i prvo sedište je bilo u velikoj zgradi u centru Londona.

Prvi generalni sekretar je takođe bio Britanac Lord Ajsmi.

Mađu 12 država osnivača bile su Velika Britanija, Francuska, SAD i Kanada, a saglasile su se da osnuju savez baziran na principu kolektivne odbrane.

Od svog osnivanja, prijemom novih članica brojnost se sa prvobitnih 12 povećala na 29 članica. Crna Gora se 5. juna 2017, pridružila NATO kao poslednja članica.

Zajednički vojni troškovi svih država članica čine oko 70 odsto svetskih troškova. Troškovi za odbranu članica treba da iznose 2 odsto bruto domaćeg proizvoda do 2024. godine.

(Telegraf.rs)