3 problema sa kojima se Venecija godinama bori: Poplave nisu jedan od njih
Popularna turistička atrakcija pogođena ja najgorim poplavama u prethodnih 50 godina. Šteta će iznostiti stotine miliona evra, a u gradu je čak proglašeno i vanredno stanje. Ali osim poplava za koje mnogi okrivljuju klimatske promene, problema je još mnogo
Venecija je prošle nedelje bila pod vodom. To nije ništa novo, ovaj grad su i ranije pogađale poplave, a to, takođe, nije ništa ni preterano iznenađujuće s obzirom na brojna upozorenja naučnika koji govore o klimatskim promenama. Kada to saberemo sa činjenicom i da Venecija tone, stvari su prilično jasne.
Popularna turistička atrakcija pogođena ja najgorim poplavama u prethodnih 50 godina. Šteta će iznostiti stotine miliona evra, a u gradu je čak proglašeno i vanredno stanje.
Poplave su došle, ako uopšte i postoji dobro vreme za njih, u najgore vreme za ovaj grad. Venecija se bori sa neizdrživim brojem turista, građevine tonu, a broj stanovnika drastično opada.
Veliki talas plime pogodio je Veneciju u utorak uveče, što je donelo nivo vode kakav nije viđen još od 1966. godine. Mnoge znamenitosti su oštećene.
Monsinjor Frančesko Moraglia iz Bazilike svetog Marka rekao je da nikada nije video ovakve poplave na Trgu svetog Marka.
- Talasi su bili kao da smo na plaži - rekao je on.
Gradonačelnik Luiđi Brugnaro rekao je da je šteta "ogromna i da iznosi stotine miliona evra".
Italijanska vlada gradi kompleksni sistem koji bi trebalo da štiti Veneciju od poplava. Ipak, multimilijarderski projekat je u konstrukciji još od 2003. i konačan završetak je odlagan nekoliko puta.
Poslednje pomeranje roka dogodilo se ovog oktobra kada su kao razlozi navedene "vibracije u nekim odsecima cevi za odvod".
Brugnaro je u objavi na Tviteru okrivio klimatske promene za neobično visoku plivu, što je opisao kao "ranu koja će da ostavi trajni ožiljak".
Dok naučnici ne mogu baš sigurno ovaj događaj da povežu isključivo sa klimatskim promenama, kažu zaista da se one mogu povezati sa vremenom koje donosi poplave ili požare mnogo češće.
Venecija se već dugo bori sa visokim plimama i posebnu opasnost po nju donosi bilo kakvo podizanje nivoa mora.
Očekuje se da će globalni novo mora da poraste od 0,6 metara do 2,1 metar, a možda i više, u ovom veku. Za Veneciju bi to bila katastrofa. Ulice bi bile skroz pod vodom.
Ovo su još tri dodatna problema koji dodatno opterećuju Veneciju.
Grad koji tone
Rizik od poplava još je veći zbog same činjenice da Venecija tone.
Nedavna istraživanja napravljena uz pomoć radara i GPS-a pokazali su da neki delovi grada potonu između 1 i 4 milimetra svake godine, a ceo grad se polako naginje ka istoku.
Naučnici su nekada smatrali da je ovo tonjenje izazvano veštačkim ispumpavanjem podzemne vode ispod grada, što je dovelo kompesije sedimeta.
Ipak, novo istraživanje pokazuje da iako je to pumpanje zaustavljeno, tonjenje nije.
Kruzeri i masovni turizam
Venecija je prenatrpana. U avgustu je čak 465.100 ljudi došlo na jedan dan, uz još 2,2 miliona turista koji prenoće, saopštila je Nacionalna turistička agencija.
U periodu od aprila do oktobra, svakodnevno se sa kruzera na jedan dan iskrca još 32.000 ljudi.
Zvaničnici Venecije već su upozotavali da je ovaj broj turista neprihvatljiv. Davali su ideje, uveli plaćanje taksi za "one na izletu" i kruzere koji donose probleme za okolinu.
Odlazak stanovnika
Za mnoge lokalce, gužva zbog turista je jednostavno postala nepodnošljiva. Jedna nešto ispod 53.000 ljudi Veneciju zove svojim domom, trećina brojke od pre 50 godina.
Stanovništvo stari, mladi odlaze da rade van sektora turizma.
To je loša vest za lokalnu ekonomiju i buduće projekcije populacije.
(Telegraf.rs)