Zašto je Ukrajina toliko važna Amerikancima?

Tokom većeg dela 28-godišnje istorije nezavisnosti bilo je neizvesno hoće li se Ukrajina končano uskladiti sa Rusijom ili Zapadom. Činilo se da se ta nesigurnost 2014. završila. Nakon krvave ulične revolucije, novi čelnici Ukrajine tvrdili da je budućnost zemlje usko povezana za Evropom i Zapadom

Ukrajina nije članica NATO i godinama se bori sa problemima u vezi sa korupcijom. U poslednjih mesec dana u svetskim medijima se pominje zahvaljujući predsedniku SAD Donaldu Trampu, a ovo su neka od najvažnijih pitanja koja se odnose na vezu između te dve zemlje.

Tokom većeg dela 28-godišnje istorije nezavisnosti bilo je neizvesno hoće li se Ukrajina končano uskladiti sa Rusijom ili Zapadom.

Preporučujemo

Činilo se da se ta nesigurnost 2014. završila. Nakon krvave ulične revolucije, novi čelnici Ukrajine tvrdili da je budućnost zemlje usko povezana za Evropom i Zapadom. Rusija se sada smatra neprijateljem, a na to je ona odgovorila zauzimanjem Krima i pružanjem podrške oružanom ustanku u istočnoj Ukrajini koji je dosad odneo više od 13.000 života, piše BBC.

Pod administracijom Baraka Obame, pravo Ukrajine da sama odlučuje o svojoj budućnosti i da se odupre ruskoj agresiji, bilo je smatrano važnim ideološkim principom.

To se promenilo kada je poziciju u Beloj kući zauzeo Donald Tramp, a ukrajinska vlada više nije mogla da se osloni na aktivnu američki podršku kakva je pružana do tada.

Koliku vojnu pomoć SAD pružaju?

SAD imaju dugogodišnju vezu sa ukrajinskom vojskom i od 2014. su posvetili oko 1,5 milijardi dolara. Veliki deo toga je potrošen na obuku vojnika i modernizaciju vojske.

Najnovija tranša pomoći, koju je prvo prihvatila, a potom odbacila Trampova administracija, vredi 391 milion dolara i uključuje oružje i tehničku pomoć.

Vojna pomoć koju Amerikanci pružaju Ukrajincima važna je, naravno, iz vojnih, ali i simboličnih razloga.

Ipak, Trampov odnos, i reči, prema Ukrajini sigurno će da ojača ulogu Moskve u mirnovnim pregovorima.

Kako je Ukrajina povezana sa istragom o opozivu Trampa?

Istraga o opozivu odnosi se na američku predsedničku kampanju 2016. godine, kao i na potencijalnog Trampovog protivnika na izborima 2020. - Džoa Bajdena. Ukrajina je uključena u oba slučaja.

Dosad, zvaničnici Ukrajine nisu pozvani da svedoče. Istraga se zasad fokusira na zvanične i "nezvanične" američke kanale komunikacije između Vašingtona i Kijeva.

Zašto se i dalje govori o izborima 2016?

Lukav odnos predsednika Trampa prema Ukrajini datira još iz predizborne kampanje 2016. godine.

U to vreme, menadžer Trampove kampanje Pol Manafort bio je primoran da podnese ostavku nakon što su se u Ukrajini pojavili dokumenti koji su sugerisali da je od proruske političke stranke primao određene isplate.

Tramp je naveo da je objavom tih dokumenta Ukrajina indirektno pružila podršku njegovoj tadašnjoj rivalki Hilari Klinton.

Odakle u priči Bajdenovi?

Ovo je zapravo ključan momenat istrage o opozivu. Odnosi se na period 2014-15, kada je potpredsednik Džo Bajden bio glavni čovek Obamine administracije u Ukrajini. Istovremeno, njegov sin Hanter je imao unosan posao u jednoj gasnoj kompaniji u toj zemlji.

Demokrate žele da dokažu da je predsednik Tramp iskoristio svoj položak kako bi pokrenuo istragu protiv Bajdenovih. Republikanci žele da znaju zašto je Hanter Bajden bio toliko plaćen i da li je potpredsenik koristio svoj položaj da pomogne kompaniji sina.

Prva reakcija predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog je to što je rekao da ga Bela kuća nije pritiskala da pokrene istragu o Bajdenovima.

Kako se čini, Ukrajina je i sada više okupirana rešavanjem problema na istoku zemlje, nego telefonskim pozivom koji će možda dovesti do Trampovog opoziva.

(Telegraf.rs/BBC)