Stravični detalji o zločinima afričkog "Terminatora": Tela golih žena i dece nađena u polju banana

Ntaganda je prva osoba koju je Međunarodni krivični sud osudio za seksualno ropstvo i sveukupno je četvrta osoba koju je sud osudio od svog nastanka 2002. godine

Međunarodni krivični sud osudio je kongoanskog ratnog vođu Boska Ntagandu, poznatog kao "Terminator", na 30 godina zatvora, nakon što je osuđen za zločine, uključujući ubistva, silovanja i seksualno ropstvo.

Ntaganda je u julu proglašen krivim po 18 tačaka za ratne zločine i zločina protiv čovecnosti u etničkom sukobu u regionu Konga bogatom mineralima od 2002-2003. godine, preneo je AP.

Preporučujemo

Dok je Ntaganda pažljivo slušao, sudija Robert Fremr je prošao kroz opsežnu listu zločina koji su izvršili muškarci iz Ntagande, uključujući silovanje i seksualno porobljavanje male dece. Fremr je istakao slučaj 13-godišnje žrtve silovanja koja je razvila dugotrajni strah zbog kog je napustila školu.

Rekao je optuženom da u njegovom slučaju nema stvarnih olakšavajućih okolnosti, ali je rekao i da njegovi zločini "uprkos težini i stepenu krivice" nisu zaslužili doživotnu kaznu. Ntaganda se već žalio na presudu.

Ntaganda je prva osoba koju je Međunarodni krivični sud osudio za seksualno ropstvo i sveukupno je četvrta osoba koju je sud osudio od svog nastanka 2002. godine.

Ko je Bosko Ntaganda i šta je radio?

Ntaganda je rođen 1973. godine u Ruandi. Kada su počeli napadi na etničku grupu Tutsi, kada je imao 17 godina, pobegao je u Demokratsku republiku Kongo.

Bio je vođa pobunjenika, potom i vojnik koji je okrivljen za masakr u Kivandžiju 2008. u kom je ubijeno 150 ljudi.

U julu su trojica sudija osudila Ntagandu po 18 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjenje u severnoistočnom regionu Konga Ituri, pogatom mineralima, između 2002. i 2003. godine.

"Terminator" je bio "ključni lider" koji je davao naređenja za ciljanje i ubijanje civila, rekao je sudija Fremr.

Tužioci su naveli da je Ntaganda bio glavni planer u operacijama Saveza kongoanskih patriota (UCP) - pobunjenika i Patriotskih snaga za oslovađanje Konga (FPLC).

Oružana grupa počinila je napade na ljude za koje se smatralo da ne pripadaju etničkoj grupi Hema, tvrdi sud. U jednom napadu, borci su ubili 49 zarobljenika na polju banana iza sela koristeći "štapove i palice, kao i noževe i mačete".

- Muškarci, žene, deca i bebe nađeni su u polju. Neka tela su bila naga, nekima su ruke bile vezane, nekima su bile razbijene glave. Neka tela su bila osakaćena - naveo je Fremr.

U nasilju u tom regionu ubijeno je 60.000 ljudi od 1999. kada su počele borbe između militanata kako bi preuzeli kontrolu nad mineralima.

Sudije su navele da je Ntaganda lično ubio katoličkog sveštenika dok su njegovi borci harali po regionu. Zločini su počinjeni dok je Ntaganda bio zamenik šefa generalštava UCP. Šef je bio Tomas Lubanga koji je 2012. godine postao prva osoba osuđena pred ICC i osuđen je na 14 godina zatvora.

Ntaganda se borio pod komandom trenutnog predsednika Ruande Pola Kagamea, kada je ovaj bio lider Patriotskog fronta Ruande (RPF) koji se borio za okončanje genocida protiv Tutsija.

Nakon što su se sukobi u Runadi prelili i na susedni Kongo, Ntaganda je prelazio između borbenih pobuna i služenja u nacionalnim vojskama, u Ruandi i Kongou.

Godine 2012. postao je osnivač grupe pobunjenika M23 nakon što je sa stotinama vojnika iz kongoanske nacionalne armije dezertirao. Kasnije su njegovi borci zauzeli istočni grad Goma u Kongou, pre nego što su pristali da se povuku. Najmanje 800.000 ljudi je pobeglo iz svojih domova.

Pobunjenička grupa M23 je na kraju poražena od kongoanskih vladnih snaga 2013. godine.

(Telegraf.rs)