Afrika gradi "Veliki zeleni zid": Biće dug 8.000 kilometara i prostiraće se od Senegala do Džibutija

Veliki zeleni zid je inovacija koja ima veze sa klimatskim promenama. Naime, ovaj zid pokrivaće teritoriju od 100 miliona hektara na kojoj će biti posađeno drveće

Proteklih nekoliko godina započela je izgradnja nekoliko zidova na granicama koje dele dve države. Zemlje su podeljene žičanim ogradama, a svakako najpoznatija jeste želja predsednika SAD Donalda Trampa da jednog dana na granici te zemlje i Meksika bude "gromada" koja će sprečiti prolazak ilegalnih migranata. Za jedan od zidova verovatno niste čuli. Zelen je, biće dug čak 8.000 kilometara i "zida" se u Africi.

Veliki zeleni zid je inovacija koja ima veze sa klimatskim promenama. Naime, ovaj zid pokrivaće teritoriju od 100 miliona hektara na kojoj će biti posađeno drveće. Prostiraće se od jednog do drugog kraja kontinenta, od Senegala do Džibutija.

Preporučujemo

Ideja je zvanično odobrena još 2005. godine, a široko prihvaćena 2007. Veliki zeleni zid (nekad nazvan i Veliki zid Afrike) je inicijativa koja ima za cilj da se bori protiv dezertifikacije u regionu Sahel (Severna Afrika), ali i klimatskih promena širom sveta. Cilj je takođe da do 2030. godine ovaj zid izlozuje čak 250 miliona tona ugljen-dioksida.

Inicijativa će takođe obezbediti posao za 10 miliona ljudi, a osim toga ljudi na ovom području će imati "zeleniju budućnost".

Ekološki projekat prikupio je brojne pohvale, a postao je inspiracija za mnoge druge projekte širom sveta. Među njima je alžirska Zelena brana, program pošumljavanja radi zaštite i razvoja presaharskih područja, a Kineski zeleni zid čiji je cilj zaustvljanje širenja pustinje Gobi.

Prošlo je 12 godina od kada je program pokrenut, od tada je mnoštvo zemlja postiglo značajne uspehe. Prema podacima UN obnovljeno je 20 miliona hektara zemlje (20 % ciljane teritorije) u Etiopiji, Senegalu, Nigeriji, Sudanu, Burkini Faso, Maliju, Nigeru i drugim zemljama.

Ipak, postoje određene kritike na račun ovog projekta koji se najpre odnose na to da veća količina drveća neće promeniti količinu padavina. Međutim, sađenje drveća doneće smanjenje efekta klimatskih promena, koje sada donose manje česte, ali intenzivnije kiše. Šuma bi trebalo da pomogne povećanju oticanja vode u tlo, odnosno efikasnijom upotrebom kiše.

(Telegraf.rs)