Sve o protestima u Čileu: Predsednik otpustio ministre i najavio promene, to nije smirilo ljutu masu

Više od milion ljudi izašlo je u petak na ulice Santjaga, ukinuto je vanredno stanje i najavljene su reforme u korist najsiromašnijih, ali protestanti pozivaju na nova okupljanja svakog dana ove nedelje

Već 10 dana u Čileu traju veliki protesti, koji su počeli kao odgovor na poskupljenje karte za podzemnu železnicu za više od 3 posto. Iako je odluka povučena, socijalne tenzije ne jenjavaju, a milion Čileanaca u petak uveče je protestovalo u Santjagu zbog ukorenjene nejednakosti u toj bogatoj južnoameričkoj zemlji. Protesti su u međuvremenu prerasli u nerede i sukobe demonstranata sa policijom, u kojima je do sada 20 ljudi izgubilo život. Država je uvela vanredno stanje, predsednik Sebastijen Pinjera je smenio osam ministara u naporu da obezbedi veću jednakost i bolje socijalne usluge u zemlji, ali to nije zaustavilo proteste. Kako je Čile od ekonomske zvezde postao nered?

Odluka da se doda 30 pezosa na karte na najmodernijem sistemu javnog prevoza u Latinskoj Americi ovog meseca u početku je privukla malo pažnje unutar i izvan Čilea. Ljudi su besneli u tišini. Nedelju dana kasnije, srednjoškolci su pokrenuli četiri dana protesta, a masa ljute omladine sakupljala se unutar stanica metroa.

Početak protesta 18. oktobra paljenjem stanice i vozova

Bez ikakvog upozorenja, 18. oktobra popodne zapalili su stanicu, a onda i vozove. Supermarketi, izlozi, apoteke... počeli su da gore. Stotine hiljada ljudi ostali su zaglavljeni kod kuće ili na ulicama bez javnog prevoza. Međutim, umesto da krive mlade sunarodnike, Čileanci iz gotovo svih slojeva života koristili su društvene mreže da bi pozvali na proteste protiv lošeg upravljanja godinama unazad.

U crno obučeni demonstranti u znak protesta zbog porasta cena javnog prevoza podmetnuli su vatru u nekoliko stanica metroa, pljačkali prodavnice i zapalili autobus javnog prevoza.

Hiljade vojnika bile su raspoređene na ulicama Čilea prvi puta nakon kraja diktature Augusta Pinočea (1973-1990), a više desetina supermarketa, benzinskih stanica, vozila i metro stanica je uništeno ili zapaljeno.

Nakon toga je predsednik Čilea Sebastijan Pinjera predstavio socijalne reforme u korist siromašnih građana kako bi zaustavio proteste.

- Rast minimalne penzije i minimalne plate, manje cene lekova, veći porezi za najbogatije i smanjenje plata zastupnicima i visokim službenicima uključeni su u reformski paket - rekao je predsednik nakon sastanka s opozicionim vođama.

Više od milion ljudi na ulicama Santjaga

U prestonici Santjago došlo je do masovnih uličnih protesta koji su kulminirali u petak sa više od milion ljudi u srcu grada i u drugim većim gradovima - bile su to najveće demonstrancije ikada u zemlji, prema brojnim istoričarima.

Vanredno stanje je uvedeno 18. oktobra u glavnom gradu i regiji, a zatim je prošireno na još nekoliko regija zemlje zahvaćene nasiljem i vandalizmom koji su izbili tokom protesta. Ukinuto je 28. oktobra u ponoć po lokalnom vremenu.

Za to vreme svet se pita kako se moderni i prosperitetni Čile pretvorio u haos.

Čileanci kažu da je porast troškova karte za metro bila samo varnica koja je pokrenula godine frustracija.

- Mi Čileanci želimo jednak tretman za sve, da se kolač pošteno podeli. Ne želimo ništa za džabe, samo želimo da plaćamo fer cenu - rekao je Mario Gonzalez (34).

Protestanti, mladi, stari, siromašni i ljudi iz srednje klase kažu da ih je ujedinila frustracija zbog takozvanog neoliberalnog modela koji je ostavio Čile na vrhu u tom regionu, zajedno sa široko kritikovanim privatnim penzionim sistemom i dvostrukim zdravstvenim i ekonomskim sistemima koji spajaju javno i privatno, sa boljim pogodnostima za manjinu koja to može da plati.

Mnogim Čileancima dosadilo je da čekaju godinu dana na pregled kod specijaliste, dok neke porodice primaju poziv o terminu nekoliko meseci nakon što su njihovi najmiliji preminuli.

Stotine hiljada ljudi upali su u obrazovne zajmove koji mogu da ih 40-ih, pa i 50-ih godina.

- Zemlje sa visokim nivoom nejednakosti kao što je Čile poput su poput povratnika alkoholičara. Mogu da budu dobro puno godina, ali ne smeju da zaborave da imaju problem. Nejednakost je pretnja stabilnosti Čilea - rekao je Patrisio Navia, pomoćni profesor na Centru za latinoameričke i karipske studije na njujorškom univerzitetu.

Aleksis Moreira Arenas (37) i njegova supruga Stefani (36) su u srednjoj klasi, ali on plaća 10% svoje plate privatnom penzionom sistemu koji stvara stalne prihode menadžerima fondova. Prosečna penzija oko 300 dolara mesečno je otprilike trećina onoga što jednom penzioneru treba da bi preživeo.

Stefani još uvek plaća 110 dolara mesečno zajma od koledža, što je oko 10 odsto njihovog prihoda. Još 30 procenata ide u privatnu predškolsku ustanovu njihovog dvogodišnjeg sina.

- To je niz problema koji se javljaju zajedno: javni prevoz, obrazovanje, zdravstvo, jer zdravstveni sistem ovde funkcioniše stvarno loše. Pre svega, to je pitanje nejednakosti - rekao je Moreira.

Čileanski predsednik smenio osam ministara, ali nije zaustavio proteste

Pinjera je smenio osam ministra, uključujući ministre unutrašnjih poslova i finansija, kako bi smirio najveću političku krizu otkako je 1990. Čile ponovo postao demokratska zemlja. Međutim, hiljade ljudi ponovo je izašlo na ulice Santjaga, polupani su izlozi i ispisani grafiti protiv predsednika.

Protesti koji su izmakli nadzoru već su naveli Pinjeru, milijardera iz desnog centra koji je na izborima 2017. svrgnuo levicu, da obeća promene u korist radničkih slojeva. Obećao je povećati najniži dohodak i penzije, sniziti cene lekova i javnog prevoza i osigurati odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Pinjera je otpustio ministra unutrašnjih poslova Andresa Čadvika, svog rođaka i čoveka od poverenja koji se prošle nedelje našao na meti kritika jer je protestante nazvao "kriminalcima". Desničara Čadvika zamenio je Gonzal Blumel, a na mesto dosadašnjeg ministra finansija Felipa Laraina imenovao je Ignasija Brionesa, profesora ekonomije.

Ovo je treće menjanje vlade konzervativnog predsednika u nešto više od godinu i po dana. Sebastijan Pinjera je preuzeo predsedničku dužnost u martu 2018.

Iako je predsednik Sebastijan Pinjera otpustio osam ministara, protestanti kažu da to neće smiriti ulične proteste.

Gotovo jednolično, rekli su da će nastaviti sa protestima sve dok u Čileu ne vide fundamentalne promene, počevši od zamene ustava iz 1980. godine, napisanog pod vladavinom vojnog diktatora Augusta Pinočea, što stvara pravnu osnovu čileanskog tržišnog sistema. Već su u nedelju uveče bili pozivi na Tviteru, Instagramu, Fejsbuku i drugim mrežama na proteste svakog dana naredne nedelje.

Čile je 2010. godine postao drugi latinski član Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, nakon Meksika. Sledećeg meseca Pinjera će biti domaćin azijsko-pacifičkog foruma za ekonomsku saradnju, nakon čega će uslediti 25. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u decembru.

U međuvremenu, izveštaj UN-a za 2017. godinu utvrdio je da najbogatiji 1 posto stanovništva zarađuje 33 posto bogatstva nacije. To pomaže da Čile postane najneravnopravnija zemlja u OECD-u, nešto gora od Meksika. Sam Pinjera je milijarder, jedan od najbogatijih ljudi u zemlji.

Nezadovoljstvo zbog visoke cene života u Santjagu jedna je od glavnih političkih tema, kao i zahtevi za reforme počev od poreza i cene rad do penzionog sistema.

U neredima i nasilju poginulo je 20 osoba, koje su većinom stradale u požarima i pljačkama. Policija je ubila 5 izgrednika, prema službenim podacima.

(A.M.)