"1990. je bila tačka preokreta": Pre 29 godina Mihail Gorbačov je dobio Nobelovu nagradu za mir

Gorbačov je povukao sovjetske trupe iz Avganistana, nije se umešao u pad Berlinskog zida i oslobodilačke pokrete u zemljama "sovjetskog bloka" istočne i centralne Evrope. Takođe, u to vreme je vodio pregovore sa SAD o smanjenju nuklearnog oružja

Pre 29 godina, 15. oktobra, tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov dobio je Nobelovu nagradu za mir. Prestižno odličje ovaj lider dobio je za ulogu koju je odigrao u mirnovnim pregovorima koji "danas karakterišu važne delove međunarodne zajednice".

U to vreme, Gorbačov je povukao sovjetske trupe iz Avganistana, nije se umešao u pad Berlinskog zida i oslobodilačke pokrete u zemljama "sovjetskog bloka" istočne i centralne Evrope. Takođe, u to vreme je vodio pregovore sa SAD o smanjenju nuklearnog oružja.

Preporučujemo

Kada je u pitanju unutrašnja politika, njegova "glasnost" i perestrojka oslobađale su stanovništvo i podsticale oslobodilačke pokrete u mnogim sovjetskim republikama. Iako jesu pokrenute neke ekonomske reforme, one još nisu bile u stanju da poboljšaju životni standard, podstaknu proizvodnju i dovedu ekonomiju Sovejtskog Saveza do svetskog standarda.

Pošto nije bio u mogućnosti da nagradu primi lično, Gorbačov je poslao zamenika ministra inostranih poslova Andreja Kovaljova da uzme nagradu umesto njega.

Kovaljov je pročitao kratak govor u Gorbačovo ime, u kom je naglašeno da je "1990. godina bila tačka prekretnice".

- Ona znači kraj neprirodne podele Evrope. Nemačka se ponovo ujedinila. Počeli smo da rušimo materijalne temelje vojne, političke i ideološke konfrontacije. Ali postoje neke veoma ozbiljne pretnje koje nisu otklonjene: potencijal za sukob i primitivni nagodni koji to dozvoljavaju, agresivne namere i totalitarne tendencije - navedeno je u govoru.

U junu 1991. godine Gorbačov je otputovao u Norvešku da predstavi i duži govor. Tada je govorio o Sporazumu o savezu koji je trebalo da bude potpisan tog leta, a koji će osnove među konstitutivnim sovjetskim republikama da stavi na novu osnovu.

U svom govoru istakao je nekoliko dostignuća u poslednjih šest godina.

- Hladni rat je završe. Rizik od globalnog nuklearnog rata je praktično nestao. Netala je gvozdena zavesa. Nemačka se ujedinila, što je značajna prekretnica u istoriji Evrope. Na našem kontinentu ne postoji nijedna država koja sebe ne bi smatrala potpuno suverenom i nezavisnom - rekao je tada Gorbačov.

Takođe, naveo je da su SAD i SSSR, dve nuklearne supersile, prešle iz konfrontacije u interakciju, i da su, najvažnije, postali partneri.

- To je presudno uticalo na celokupnu međunarodnu klimu. Ovo treba sačuvati i napuniti novom supstancom - rekao je on.

Dan pre potpisivanja Sporazuma o savezu, neki od njegovih ministara držali su ga u kućnom pritvoru i organizovali državni udar. Udar je sprečen, ali zemlja više nije mogla da bude na okupu. Svaka sovjetska republika se odvojila, a Ruska Federacija je nasledila SSSR. Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika 25. decembra 1991. godine.

(Telegraf.rs)