Ova gradonačelnica ima samo 26 godina i svaki dan očekuje da je ubiju
Gafari je prva žena koja je preuzela tradicionalno mušku dužnost u avganistanskom patrijarhalnom društvu
Zarifa Gafari postala je u dobi od 26 jedna od prvih avganistanskih gradonačelnica i sada kaže da u punom smislu očekuje atentat na sebe. Zbog toga se ona, međutim, ne drži po strani. U gradu Maidan Šar od 35.000 stanovnika u provinsciji Vardak kancelariju je preuzela u martu.
Nosila je bedž sa svojim imenom i sa svojom slikom s crvenim šaom, a u kampanji je nastupala pod ekološkim sloganom: "Održimo naš grad čistim".
Gafari je svesna da se nalazi na prvoj liniji borbe za prava žena u Avganistanu i to u vreme kad su aktuelni američki pregovori s talibanima mnoge Amerikance doveli do zabrinutosti šta bi moglo da se dogodi ako bi ultrakonzervativni pobunjenici ikada učestvovali u upravljanju ovom zemljom.
- Moj posao je da učinim da ljudi veruju u prava i moć žena - napisala je na Tviteru.
Gafari je prva žena koja je preuzela tradicionalno mušku dužnost u avganistanskom patrijarhalnom društvu. Ali je stupila na jedno od najtežih pozicija. Ranije su žene postajale guvernerke u Saikudiju i Bamiji, provincijama koje su po avganistanskim, standardima kulturološki tolerantne. Dve godine je grad Nili u Saikundiju imao gradonačelnicu.
Ipak, ona se odselila u SAD. Vardak je, međutim, izrazito konzervativna provincija, ovde je potpora talibanima tako raširena da mnogi glavni putevi nisu sigurni za prolaz civila.
Prošle godine u jednoj srednjoj školi u Maidan Šaru za devojčice, bilo je samo 13 maturantkinja.
Najgori dan u životu
Pre nego što je Gafari postala gradonačelnica jedina žena u gradu koja je imala neki vladin posao, osim učiteljice, bila je načelnica tamošnjeg ministarstva za žene.
Ona se nije usuđivala da živi u tom gradiću, nego je radije živela u Kabulu i na posao putovala. Isto tako živi i Gafari. Iz bezbednosnih razloga. Nju je izvorno gradonačelnicom imenovao 2018. abganistanski predsednik Ashraf Gani, ali joj je mandat odgođen za nekoliko meseci nakon katastrofalnog prvog dana.
Bio je jul i čim je ušla u kancelariju, zgradu su napali muškarci naoružani štapovima i kamenjem. Avganistanska obaveštajna služba Nacionalno poverenstvo za bezbednost moralo je da pošalje odred parlamentarnih službenika kako bi je spasli i ispratili iz grada.
- Bio je to najgori dan mog života - rekla je.
Demonstranti su joj vikali da se ne vraća, a među njima, rekla je, bili su čak i saradnici Mohameda Arifa Šaha Sahana, guvernera Vardaka. Ona ga je optužila da je organizovao taj protest, uostalom, on se i otvoreno protivio njenom imenovanju. Gafari je tada napustila grad, ali ne tiho.
- Vrištala sam tako glasno - rekla je. Otišla je pravo do predsedničke palate u Kabulu i tamo rekla zvaničnicima da ona neće tako lako da odustane.
- Rekla sam im da ću ostvariti svoje pravo na tu kancelariju, pa makar morala da se zapalim ispred palate. I to nije bila prazna pretnja - navela je ona.
Trajalo je to devet meseci, ali na kraju je Gafari uspela da se vrati nakon što je guverner Jahan podneo ostavku i nakon što je dobila podršku društvenih medija. To nije značilo da su problemi nestali. Daleko od toga. To se videlo vrlo bruo tokom posete njoj na radnom mestu u Maidan Šaru. Radni dan počela je sastankom s 20 opštinskih zvaničnika, redom muškarcima.
Zapravo je pokušala. Neki su kasnili. Mnogi su odbili da prestanu da gledaju u svoje mobilne telefone. Nekoliko ih je međusobno razgovaralo, ignorišući ih, sve dok nije dreknula na njih: "Ovo je službeni sastanak. Ako neko ima privartne obaveze, može da ide".
Nakon toga su se smirili i slušali je nekoliko minuta.
- Idite i radite sovj posao - rekla im je završavajući sastanak. Nakon toga je otišla iz prostorije, začuo se glasan smeh.
"Znam da će me ubiti"
Na ulici je okupila grupu gradskih čistača i pomoćnika gradonačelnice kako bi skupa delili plastične kese za otpadne u sklopu njene kampanje "Čist grad, zelen grad". Nerado je pustila novinare da ih prate.
- Nemam nikakve telohranitelje. Prema pravilima trebalo bi da imam dva. Ovde zato nije sigurno - navela je ona.
Razlog za njenu zabrinutost pokazao se odmah. Na pazaru grupe muškaraca i dečaka okupila se oko nje čim se približila. Mnofi su odbili njene vreće za otpadke. Smeće je bilo razbacano po ulicama. Ali Gafari se nije predavala, često vičući na rubu glasovnih mogučnosti, tražila je da ljudi uzmu kese i da ih koriste.
- Ovo je naš grad, treba da ga držimo čistim. Ne mogu to da učinim bez vaše pomoći - rekla je ona.
Neki su se smejali, ali drugi su prihvatili kese. Tamo se nalazila samo jedna žena, sasvim prekrivena burkom. Gafari se kasnije izvinila novinaru zbog svoje agresivnosti.
- Kad žena želi da radi u vrlo konzervativnom društvu, mora da sakrije svoju pravu prirodu. Mora da bude oštra, inače je niko neće slušati. Moram da im dokažem da žene nisu slabe - navela je ona.
Ona je pripadnica Paštuna, većinske etničke grupe u Vardaku, ćerka je srednjoškolske nastavnice i pukovnika avganistanskih specijalnih jedinica. Neudata je iako se 26 godina u tamošnjem društvo to smatra kasnom dobi ua ne biti u braku.
Ona kaže da je već primila pretnje smrću i od talibana i od Islamske države.
- Ja znam da će me ubiti, ali nisu oni ti kojih me je strah - kaže.
Mnogo je zabrinutija zbog kriminalnih organizacija koje u tom ratu stoje na vladinoj strani, koji su upetljani u najviše nivoe korupcije i trgodinu zemljom.
- Zemljoposednička mafija je ono što me zaista plaši. Jedan od njih mi je prišao i rekao mi da će mi pucati u glavu ako ne odem odavde. -
Nikad ranije računala da će dobiti posao u vladinoj službi. U Indiji je završila fakultet i diplomski kada ju je porodica, tokom posete domu prošle godine, ohrabrila da ode na ispit za javne službenike. Te ispite je organizoavo predsednik Gani kako bi uveo zapošljavanje po kriterijumu sposobnosti.
Gafari je istovremeno bila i prevoditeljka, te je počela da radi na radio stanici u Vardaku za žene. Bila je u Indiji kad ju je nazvao prijatelj i javio joj da je kancelarija predaednika Ganija objavila na Fejsbuku da je imenovana za gradonačelnicu.
- Nisam verovala da bih mogla da dobijem taj posao zato što nemam niti novac niti političko zaleđe. Ali, kad sam to već dobila, znala sam da želim da budem tu i da ću da pokušam da menjam društvo - navela je.
(Telegraf.rs/Express.hr)