Tragedija koju je svet zaboravio: 112 devojčica se nije vratilo kući, a njihove majke i dalje čekaju

Pet godina nakon što je poslednji put videla svoju ćerku Jana Galang se boji da je svet zaboravio tragediju koja je razorila porodice

Prošle nedelje Jana Galang napustila je svoju malu farmu u nigerijskoj državi Borno i otputovala prvi put u prestonicu Lagos. Tada je postala i prva osoba u celoj svojoj porodici koja je ikad putovala avionom. Iz Lagosa je stigla u Njujork.

Majka jedne od 112 devojčica koje je Boko Haram oteo iz škole u Čiboku 2014. godine i dalje čeka svoju ćerku da se vrati. Jana Galang došla je u Njujork na samit UN na jednu misiju - da podseti sve na ono što se dogodilo pre pet godina i da kaže svetu da se njeno dete još nije vratilo kući.

Preporučujemo

- Da je u ptanju ćerka predsednika ili potpredsednika, našli bi je dosad. Ali tri godine nas već ne zovu. Ništa nismo čuli. Plačemo i plačemo, a odgovore nemamo - rekla je ona za Gardijan.

Njena ćerka Rifkatu imala je 18 godina kada je zajedno sa 275 drugih devojčica oteta iz doma pri srednjoj školi. Svakog meseca, Galaga opere odeću svoje ćerke kako bi ona bila sveža kad se devojka vrati kući. Sada bi imala 23 godine.

Galang veruje da je njena ćerka još živa, ali je izgubila nadu da nigerijska vlada ušta radi kako bi se one locirale.

Masovna otmica dogodila se u aprilu 2014. godine. Svet je bio šokiran, a svi mediji su prenosili stravične vesti. Meseci su prošli, a lokalni i inostrani mediji preplavili su Čibok.

- Dođu oni opet kad god se neka devojka vrati. Sada samo nekoliko novinara dođe svake godine na godišnjicu otmice - rekla je Galang.

Čibok je bio tih kada je proošle godine tamo otušao režiser Džoel Kači Benson. Ipak, otkrio je da grad i dalje pati zbog onoga što se dogodilo, te da ne samo da porodice ne znaju sudbinu svojih ćerki već da se bore sa užasnim siromaštvom. Odlučio je da o tome snimi i film.

Drugog dana snimanja upoznao je Janu Galang. Znao je odmah da je našao glavnog lika. Galang je postala nezvanični lider roditelja nestalih, delom zbog toga jer govori engleski jezik.

- Jana nikada nije želela da bude lider. Postala je to zbog tragedije - rekao je Benson.

- Kada sam ga prvo upoznala nisam želela da razgovaram sa njim. Videla sam da mi prilazi sa njegovom talasastom kosom i bradom, mislila sam da je možda jedan od terorista - seća se Galang.

Benson je snimio film u kom je gledaocima prikazao kako Čibok izgleda.

- Većina ovih žena ima drugu decu za koju se bore da ih nahrane i obrazuju, ali jedno od njih nedostaje i dok se još čeka da ona bude pronađena, druga žive u siromaštvu, to je dupla tragedija - kaže Benson.

Stres nastao nakon tragedije svakako je uticao na roditelje. Čak 33 je umrlo nakon otmice.

- Želeo sam da proširim glas tih žena. Želeo sam da ih čuje svet. One pričaju, ali ih niko ne sluša - rekao je Benson.

Benson je inače osvojio nagradu za svoj dokumentarac na filmskom festivalu u Veneciji 9. septembra. Publicitet je svakako ponovo ohrabrio roditelje.

- Ne možete da pređete preko ove tragedije jer ona još nije gotova - rekao je Benson na festivalu.

Režiser je takođe prikupljao novac kako bi doveo Galang u Njujork. Njih dvoje su postali veoma bliski. Benson je zove "mama".

- Zaista ga volim. Zovem ga samo da mu čujem glas - rekla je ona.

Bensonova porodica i sama iz prve ruke zna šta je siromaštvo. Njegov otac napustio je majku kada je njemu bilo samo 10 godina i tako je ostavio sa šestoro dece bez ikakvih prihoda. Majka mu je umrla kada je imao 17, pa je Benson nekoliko godina živeo kao beskućnik, spavajući u crkvama sa svojom braćom.

- Moja majka umrla je od slomljenog srca i siromaštva pred mojim očima. Kada sam upoznao Janu pomislio sam: ne smem da dozvolim da se to ponovo dogodi - rekao je on.

Galang kaže da je njena poruka svetu vrlo jednostavna.

- Molimo vas, lideri sveta, da se udružite sa nigerijskom vladom i vratite naše devojčice kući. One su naša krv, i dalje nam nedostaju. Izgubiti nekoga koga volite je veoma teško - kaže ona.

(Telegraf.rs/N.Z.)