Mala Ana se igrala u parku, kada ju je muškarac strpao u kombi: Odmah se uključio Amber alert sistem

Na svim televizijama program je prekinut vešću sa slikom otete devojčice. Isto su poslali i mobilni operateri u sms porukama. Anina slika pojavljuje se na bilbordima, benzinskim pumpama, portalima

Ana se igrala na klackalici u parku, a njena majka sedela je na obližnjoj klupi. Majka je na trenutak pogledala u telefon jer je minut pre toga fotografisala svoju preslatku ćerkicu. Samo što je spustila pogled, začula je Anu kako zapomaže.

Videla je prizor od kojeg joj se sledilo srce. Nepoznati muškarac uveliko je gurao Anu u svoj kombi. Majka je potrčala koliko su je noge nosile, ali otmičar je dao gas i već bio daleko.

Preporučujemo

Sve je stalo u tom trenutku. Na svim televizijama program je prekinut vešću sa slikom otete devojčice. Isto su poslali i mobilni operateri u sms porukama. Anina slika pojavljuje se na bilbordima, benzinskim pumpama, portalima. Samo zahvaljujući tome, jedan stariji bračni par obratio je pažnju na komšiju kojeg je to veče ugledao kako ulazi u zgradu sa malom devojčicom. Ana je spašena u poslednjem trenutku.

Iako je ova priča deo spota Fondacije Tijana Jurić, ona najavljuje novi sistem koji bi, kada zaživi, mogao spasti živote mnoge dece. Reč je o sistemu Amber alert koji se u svetu pokazao kao najefikasnija pomoć u pronalaženju nestale dece.

- Kada dođe do otmice deteta, delovati brzo je od presudnog značaja. Tri i po sata je prosek preživljavanja dece nakon otmice. Ako se dete ne pronađe u tom roku, smrtnost je 75 odsto. Moja porodica i ja smo bili tragični svedoci toga. Uviđaj je pokazao da je tri sata pošto je oteta, Tijana bila živa. To znači da se odmah krenulo u potragu za njom, ona bi možda sada bila sa nama – priča za Telegraf.rs Igor Jurić, otac nastradale devojčice Tijane Jurić i osnivač fondacije.

Kao i u priči sa videa, Amber alert sistem omogućio bi da se u potragu za nestalim detetom odmah uključi cela država.

- Sistem funkcioniše tako da, kada nestane dete, ovlašćeni policijski službenik pokreće sistem. Uključuju se svi mediji, prekidaju se programi na televizijama i objavljuje vest sa informacijama o detetu, prenose je portali, slika se pojavljuje na bilbordima, na benzinskim pumpama, mobilni operateri šalju SMS ili MMS... Bukvalno se u potragu uključuje cela država i zato je on tako efikasan. Kada je 2017. godine uveden u SAD, ovaj sistem je pokrenut 195 puta, a 193 dece je pronađeno živo - napominje Jurić.

Inicijativa je dobila i javnu podršku od premijerke Ane Brnabić, pa se očekuje da bi ovaj sistem potrage mogao da zaživi i za godinu dana.

TRAGIČNA PRIČA O AMBER

Prošle su 23 godine od kada je u Sjedinjenim Američkim Državama uveden sistem "Amber alert". Ime je dobio po devojčici Amber Hagerman, koja je 13. januara 1996. oteta u Arlingtonu u Teksasu. Silovana je i ubijena.

Reč je o sistemu upozorenja kada postoji realna procena da je nestalo dete u životnoj opasnosti i predstavlja jedan od intenzivnih i javnih mehanizama potrage, koja u praksi rezultira pronalaženjem nestale ili otete dece. Ipak, čitav sistem, iako jeste zaslužan za spasavanje mnoge dece, nije bez kontroverzi.

Amber Hagerman (9) je vozila bicikl na parkingu ispred napuštene prodavnice sa svojim bratom Rikijem. Jedno vreme su se vozili zajedno, a onda je on odlučio da je ostavi samu i vrati se kući. U jednom trenutku je nepoznati muškarac izašao iz crnog kombija, nasilno uzeo Amber sa bicikla o ugurao je u vozilo.

Pet dana kasnije slučajni prolaznik je pronašao njeno telo u zalivu koji je bio poplavljen nakon oluje oko šest kilometara od parkinga sa kog je oteta. Njen vrat je bio prerezan.

Otmičar je nije odmah ubio, već ju je držao dva dana u zarobljeništvu. Dva dana ju je tukao i silovao.

Ubica nikada nije izveden pred lice pravde.

Nakon njene sahrane, majka Dijana Simon pozvala je lokalnu radio stanicu sa jednom idejom. Shvatila je da, ako mogu da se šalju vremenska upozorenja, mogu to da rade i kada je u pitanju otmica deteta.

Ideja je prihvaćena, a "Amber alert" sistem se te godine proširio na celu zemlju.

Jedna američka studija pokazala je da u situaciji kada je dete oteto, ono u čak 76 odsto slučajeva bude ubijeno u prva tri sata nakon otmice. "Amber alert" upravo služi za te situacije kada je u pitanju život ili smrt.

PRVO DETE KOJE JE SPASENO ZBOG AMBER ALERTA

Prvo dete koje je spaseno zahvaljujući uvođenju ovog sistema je 20-godišnja Raj Lej Bredburi koju je iz doma, takođe u Arlingtonu u Teksasu, kao bebu staru svega dva meseca otela dadilja.

- Kada počnem da razmišljam o tome, unervozim se - rekla je njena majka Patrisija Sokolovski.

Dva dana nakon što je devojčica nestala, novostvoreni "Amber alert" sistem pomogao je očevicima da uoče dadiljin tirkizni kamion. Bilo je potrebno samo 90 minuta. Devojčicu je pronašla policija kako spava u vozilu. Beba je bila gladna, ali osim toga, u veoma dobrom stanju.

AMBER ALERT U EVROPI

Trenutno sistem "Amber alert" postoji u 20 evropskih zemlja: Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Španija, Švajcarska i Velika Britanija. Kako i sam spisak pokazuje, nije uveden u zemljama bivše Jugoslavije.

Prvi put u Evropi je ovaj sistem "uključen" rano ujutru 8. maja 2013. godine za dvojicom braće iz Holandije. Fotografija na kojoj se nalaze dečaci prikazana je na velikim ekranima čak i u belgijskoj provinciji Limburg i u Severnoj Rajni Vestfaliji u Nemačkoj, a slučaj je dobio ogromnu medijsku pažnju u tri države.

Tela dece nađena su 19. maja 2013. godine u blizini Kotena u Holandiji.

NAŽALOST, DEŠAVALO SE DA OVAJ SISTEM ZLOUPOTREBLJAVAJU RAZVEDENI RODITELJI; TELEFON PIŠTI IAKO JE SILENT

Poslednji izveštaj o učinkovitosti "Amber alerta" u SAD objavljen je za 2017. godinu. U periodu od 1. januara do 31. decembra pokrenut je 195 puta i odnosio se na 263 dece. Kasnije se ispostavilo da je čak 14 puta bila u pitanju prevara, a još 14 bilo je neutemeljeno.

Jedna ranija studija pokazala je da je tokom 2004. godine od 233 slučaja većina upozorenja izdata a da ne ispunjavaju kriterijume Ministarstva pravde. Čak polovina (117) upozorenja odnosila se na nestalu u eksploatisanu decu koja su kategorizovana kao "porodične otmice", gde su umešani roditelji koji se spore o starateljstvu. Zatim, bilo je 48 upozorenja za decu koja uopšte nisu oteta, već su se izgubila, pobegla... Još 23 upozorenja objavljena su u slučajevima kada policija nije znala ime navodno otetog deteta, često kao nesporazum svedoka koji su prijavili otmicu.

Prema Ministarstvu pravde, uslovi koji moraju da budu ispunjeni kako bi upozorenje bilo izdato su: policija mora da potvrdi da se dogodila otmica, postoji opasnost da dete bude povređeno ili ubijeno, da postoje navodi očevidaca o detetu, otmičaru i otmičarevom automobilu i da je dete maloletno.

Razlog zbog kog postoje ovi kriterijumi je sprečavanje prekomerne upotrebe sistema i da se spreči desenzibilizacija javnosti. Ipak, mnogi su saglasni sa tim da program bežičnog upozorenja u slučaju nužde, koji šalje glasna upozorenja na mobilne telefone čak i kada su utišani, uzorkuje da budemo upravo desenzibilni.

Prošle godine u februaru, stanovnicima Nju Džersija sitglo je jedno upozorenje u tačno 1:38 posle ponoći. Narednog dana na hiljade građana žalilo se i izrazilo svoj stav: nisu bili srećni zbog toga. Bili su uznemireni jer ih usred noći neko time obavestio, ne zato što nisu bili zabrinuti za nestalo dete, već zbog toga što nisu videli ništa efikasno što je moglo da proizađe iz toga jer je većina ljudi u tom trenutku bila u svom krevetu i nisu mogli da urade baš ništa.

Slična stvar dogodila se i pre nekoliko meseci u Kanadi. Devojčica Rija Rajkumar (11) je nestala, a upozorenje je stiglo, osim na mobilne telefone, i na sve društvene mreže. Telefoni u policiji su se usijali, ne zato što su svi imali neku informaciju o otmici, već jer su se žalili na uznemiravanje.

Ipak, upozorenje jeste pomoglo donekle, odnosno za vrlo kratko vreme javio se očevidac koji je uočio automobil opisan u upozorenju. Nažalost, devojčica je nađena mrtva.

Pogledajte spot:

(M. L. /N. Z.)