Berković je ubijao parove, a policiji slao šifrovane poruke: Kad su ga uhvatili, rekao im je 3 reči

Kada se vratio sa fronta, shvatio je da su svi nastavili sa svojim životima, a on je bio sam i usamljen. Kada je video da ga biološka majka ne želi, shvatio je da ga ne žele sve žene ovog sveta. Tada je počeo krvavi pir koji je trajao 12 meseci

Između leta 1976. godine i 1977. Dejvid Berković (u SAD poznat kao Berkovic), poznat i po imenu "Semov sin" terorisao je Njujork. Ubijao je mlade parove u njihovim automobilima i kada je uhvaćen tvrdio je kako je Sotona opseo psa njegovog suseda Sema i davao mu naredbe o ubijanju. Tako je zloglasni ubica, koji je terao strah u kosti, dobio svoj nadimak i zacementirao mesto u istoriji.

Kasnije je priznao kako su to sve bile laži. Upravo mu zato nikada nije ni dijagnostikovan neki mentalni poremećaj već su svi zaključili kako je i više nego mentalno kompetentan da podnese suđenje, ili drugim rečima nije se mogao izvući na ludost.

Preporučujemo

- Bio sam to ja, ja i samo ja - rekao je o svojim ubistvima Dejvid Berkovic.

Godine 1974. Berkovic se vratio sa fronta, iz Južne Koreje gde je proveo tri godine. Tada 21-godišnjak se uselio u maleni stan u Jonkersu, u saveznoj državi Njujork. Ubrzo je shvatio kako su svi koje je poznavao "nastavili sa životom". On je bio sam, teško se socijalizovao, a posebno ga je izjedala činjenica da je bio usvojen i smrt majke usvojiteljke kada je imao samo 14 godina.

Bio je ljut na svet oko sebe. Samo godinu kasnije saznao je kako mu je biološka majka, za koju je mislio da je mrtva, zapravo živa. Ali, kada su se upoznali ona je bila nezainteresovana i hladna. To ga je uverilo da, nije samo da ga ona ne želi, nego ga ne žele sve žene ovog sveta, prenosi Express.hr.

Iako, čini se da je problema imao i pre, kao dete, kada je ubijao male životinje, podmetao požare i uništavao imovinu. U odraslom dobu mučila ga je činjenica što nema devojku.

- Seks, verujem, odgovor je i put do sreće - rekao je. A njemu je "neko" ili "nešto" zatiralo taj put.

Na Badnje veče 1975. godine nešto se dogodilo što ga je podstaklo da na ulici lovačkim nožem izbode dve tinejdžerke. Iako su obe preživele, nijedna nije mogla identifikovati svog napadača. A to je bio tek početak.

Na leto 1976. u Teksasu je nabavio 44-kalibarsko vatreno oružje. Sa njim se približio automobilu parkiranome u Bronksu. Unutra su Džodi Valenti i Dona Lauria razgovarali. Berkovic je ispalio nekoliko hitaca i ubio Donnu, a ranio Valentija. Tek je iz novina saznao da nije ubio obe žrtve. To ga je ohrabrilo i tu kreće niz koji je trajao 12 meseci.

Kada je "odradio" svoj osmi i finalni napad u julu 1977. iza njega je bio trag od šest ubijenih i osmoro ranjenih, mahom mladih ljudi koji su sedeli u svom automobilu u toku noći. Paralelno s napadima Berkovic je policiji i novinaru Džimiju Breslinu slao šifrovane poruke. Tako se i rodio mit o Semu.

- Da bi me zaustavili morate me ubiti, jedino ću tako stati. Sem je žedan momak i neće mi dati da prestanem da ubijam dok se ne zasiti krvi - pisao je.

Njujorčani, i celi grad, bili su u panici. Kretali su se u grupama i zvali policiju za svaku najmanju sitnicu. Sve je došlo kraju kad je 31. jula Berkovic ubio Stejsi Moskovic, a ranio njenog pratioca Roberta Violantea u Bruklinu.

Policiju je tada nazvao svedok koji će se pokazati kao ključan za slučaj. On je video sumnjivog muškarca koji je držao nešto veliko i tamno u ruci i koji je uzimao saobraćajnu kaznu sa stakla svog automobila.

Preko te kazne za parkiranje došli su do registracije Dejvida Berkovica. Mislili su da su barem pronašli još jednog svedoka. Došli su do njegovog stana u Jonkersu i ubrzo shvatili da u autu ima vreće s municijom, karte mesta gde su bila ubistva i pisma koja je planirao slati policiji.

Kad je Berkovic izašao iz stana, detektiv Falotiko je, s dignutim pištoljem, rekao: "Sada kada te imam, koga tačno imam?"

- Znaš - odgovorio mu je Dejvid tihim, mekim i gotovo ženskim glasom.

- Reci mi, ne znam - urlao je policajac. Berkovic je okrenuo glavu prema njemu i rekao: "Ja sam Sem". Policija je ubrzo shvatila kako mu je stan prešaran sotonističkim grafitima, i da je detaljno pisao o svojim aktivnostima u dnevnik.

Berkovic je sve priznao, rekavši da je Sem iz pisama zapravo Sem Kar, njegov sused, čiji je labrador bio zaposednut drevnim demonom koji mu je naredio da počne da ubija lepe mlade žene. Rekao je da je jednom pokušao da ubije tog psa ali da se natprirodna sila umešala, mada je posle rekao da je to bila prevara sa njegove strane. U kasnijem pismu medijima rekao da je postoji još Sinova Sema. Tvrdio je da je član satanističkog kulta i da zna mnoštvo ljudi koji su činili poznate i ozbiljne zločine širom Amerike. Čak i danas mnogi veruju da nije delovao sam i da nije u pitanju jedan napadač.

Pokušao je da se izvuče na "mentalnu bolest" ali nije mu išlo, pa je priznao svoja nedela. Dobio je kaznu od doživotnog zatvora koju provodi u zatvoru Šavangunk u državi Njujork. Danas pripada kongregaciji ponovo rođeni hrišćani i tvrdi da više nije "Semov sin" već "sin nade".

Tokom čitanja presude neprestano je ponavljao "Stejsi je bila kurva", a kasnije je objasnio da je to bila reakcija na zahtev majke jedne žrtve da bude osuđen na smrt.

Njegovi obožavaoci vode stranicu u njegovo ime.

(Telegraf.rs)