Žestoke reakcije arapskih zemalja na Netanijahuovu predizbornu najavu

Izraelski avioni su juče napali područje Gaze u kom žive Palestinci, nekoliko sati nakon uzbune proglašene zbog raketnog napada tokom Netanijahuovog predizbornog skupa zbog kog je on morao da napusti pozornicu

Danas najavljujem nameru da se nakon uspostavljanja nove vlade dolina Jordana i severno Mrtvo more stave pod izraelski suverenitet, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanijahu u predizbornom govoru u ponedeljak, nazvavši to područje "izraelskom istočnom granicom".

Reakcije nije trebalo dugo čekati: Arapska liga objavila je da bi Netanijahuov plan prekršio međunarodno pravo i "torpedirao" temelje mira, a šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu opisao je potez kao "rasistički" i kritikovao izraelskog premijera za "slanje protivpravnih" agresivnih poruka uoči izbora. Zato je stigla podrška od Donalda Trampa, preko ambasadora Dejvida Fridmana, koji je izjavio da Izrael pod određenim uslovima ima pravo na aneksiju Zapadne obale, pa velikodušno dodao "ali verovatno ne celu".

Preporučujemo

Izraelski avioni su juče napali područje Gaze u kom žive Palestinci, nekoliko sati nakon uzbune proglašene zbog raketnog napada tokom Netanijahuovog predizbornog skupa zbog kog je on morao da napusti pozornicu.

Tako izgleda atmosfera poslednje nedelje uoči prevremenih parlamentarnih izbora u Izraelu, koji će se održati sledeći ponedeljak, malo više od pet meseci od aprilskih, na kojima je Netanijahu osvojio tanku većinu, ali nije uspeo da formira vlast.

POLITIČKI JASTREB

Poslanici u izraelskom parlamentu glasali su 29. maja za raspuštanje Kneseta otvarajući tako put novim izborima nakon što dugogodišnji premijer Benjamin Netanijahu nije uspeo u nastojanjima da formira novu vladu. Netanijahu se tako opredelio za nove izbore.

Politička kriza u Izraelu traje od novembra prošle godine, kad je ostavku podneo tadašnji ministar odbrane Avigdor Liberman, uticajni politički jastreb, a vladajuća koalicija izgubila većinu u parlamentu, jer je ostala bez pet poslanika njegove stranke Jisrael Biteinu.

Liberman je podneo ostavku zbog suprotstavljanja primirju, koje je Netanijahuova vlada dogovorila s palestinskim pokretom Hamas, a usput se se unutar koalicije međusobno posvađali zbog predloga novog vojnog zakonodavstva prema kom bi vojni rok morali da služe i ortodoksni Jevreji. Treći razlog bile su istrage koje policija sprovodi protiv Netanijahua. On se nadao da bi mogao da iskoristi vladajuću koaliciju i progura zakon kojim bi se premijer, koji je trenutno na funkciji, zaštitio od krivičnog gonjenja.

Poput njega samog, protiv kog se već dugo vode istrage za korupciju i slične delikte. Javni tužilac optužuje 69-godišnjeg Netanijahua da je menjao usluge za darove u vrednosti stotine hiljada dolara, uključujući cigarete, šampanjac i nakit, te pozitivne članke o njemu i njegovoj političkoj vladavini koji se ne mogu proceniti.

Tužilaštvo je još pre aprilskih izbora najavilo mogućnost podizanja optužnice koja bi zavisila od saslušanja Netanijahua zakazanom za početak oktobra. Netanijahuov strah nije bez osnova jer Izraelci nemaju empatiju za svoje zvaničnike koji se ne drže zakona kao "pijani plota", pa je tako nekadašnji izraelski predsednik Moše Kacev 2011. godine osuđen na sedam godina zatvora, a bivši premijer Ehud Olmert 2014. godine na šest godina. Ukratko, može se reći da samo pobeda spasava Netanijahua, i zato on sada pokušava da privuče ekstremističke glasače, kojima obećava područje gde živi 65.000 Palestinaca.

Problem je to što sva istraživanja sugerišu da će birači glasati isto kao u aprilu, kada je Likud dobio 37, a Plavo-bela koalicija 36 mandata u Knesetu. I 17. septembra glavna borba vodiće se između njih.

Pogledajte video: Teški sukobi oko trećeg najvećeg svetilišta Islama u Jerusalimu

(Telegraf.rs/Jutarnji list)