Dramatično upozorenje naučnika: Planeti preti kataklizma, milioni ljudi će bežati sa obala

Ovaj veliki globalni egzodus može se ostvariti na dva načina: ili ćemo se odlučiti za haotičan masovni beg kojim će se kazniti siromašni deo sveta ili će to da bude put pravednijeg i održivijeg novog sveta

Prema predviđanju UN međunarodne organizacije za migracije, zbog posledica suše, poplava, požara i gladi povezanih sa klimatskim promenama, do 2050. godine će između 25 miliona i milijardu ljudi da bude prisiljeno da napusti svoje domove. I svi će morati negde da odu, upozoravaju naučnici u časopisu "Sajens".

Najverovatnije je da će se raditi o oko 200 miliona ljudi, prenosi časopis.

Preporučujemo

Ovaj veliki globalni egzodus može se ostvariti na dva načina: ili ćemo se odlučiti za haotičan masovni beg kojim će se kazniti siromašni deo sveta ili će to da bude put pravednijeg i održivijeg novog sveta.

Grupa međunarodnih naučnika koji se zalažu za zaštitu okoline smatra da je jedini način kojim se može izbeći prvi scenario - na vrene da se počne za planiranjem neizbežnog "povlačenja" iz priobalnih gradova, prenosi portal "Lajv sajens".

- Suočeni sa globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više ni ne postavljamo pitanje hoće li neke zajednice morati da se povlače iz priobalja da bi se spasile i izbegle materijalnu štetu, već zašto, gde, kada i kako će se realizovati povlačenje - napisali su autori rada.

Oni dodaju da bi ljudi već sad trebalo da počnu da se povlače iz priobalnih područja i veruju da bi to moglo da bude prilika za revitalizaciju zajednica i preraspodelu bogatstva na održiviji način.

To bi mogla biti i prilika da se subvencionišu nove škole, bolnice i da se osigura povoljniji smeštaj u sigurnijim regionima u unutrašnjosti, umesto preduzimanja zakasnelih koraka u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje, smatraju naučnici.

- Na Grenlandu već ima dovoljno leda koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, što bi moglo biti razarajuće za priobalna područja širom planete. Već bi trebalo da počnemo da se povlačimo iz priobalnih područja, jer ćemo se suočiti s toliko izgubljenih metara u idućem veku ili dva - rekao je za CNN okeanograf Nase Džoš Vilis.

NASA možda ima plan o ponovnom sletanju na Mesec, ali sve se više pažnje posvećuje istraživanju planete i priprema se za ono što nam sledi, navodi Indeks.

To i nije toliko neobično, s obzirom na činjenicu da se na Grenlandu u jednome jedinom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda.

Ovogodišnji 2. avgust ušao je u istoriju kada je reč o gubitku ledenih površina, a to je posledica velikog talasa vrućine koji je pogodio Sjedinjene Američke Države i Evropu.

U malome grenlandskom selu Kulusuni NASA je postavila bazu za svoj naučni program u kome istražuje koliko temperatura vazduha utiče na otapanje glečera, ali i na koji način to utiče na sve topliji okean koji led otapa odozdo.

Promene na Grenlandu utiču na celu planetu jer milijarde tona leda koje se tu otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i SAD.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su naučnici na jednom od najvećih grenlandskih glečera Helhajmu primetili ''jezero'', a ispostavilo se da je ceo glečer okružen toplom vodom, što nije zabeleženo nikada ranije i što će, naravno, ubrzati njegovo otapanje.

Helhajm je u proteklih nekoliko godina privukao veliku pažnju upravo zato što je izgubio kilometre leda.

Samo tokom 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle godine otkrivena je santa koja se odvojila od ledenjaka, prenosi Indeks.

Pogledajte video: Ovo smo mi uradili našoj planeti! Led se topi na severnom polu

(Telegraf.rs/Hina)