Suluda tradicija Holanđana: Ostavljaju decu u šumi da bi brže odrasla, satima lutaju u mraku

Zabeleženo je nekoliko incidenata, ali to ne sprečava Holanđane da nastave sa ovim običajem

Bilo je 10 sati uveče kada je jedan automobil stigao do oboda šume. Otvorila su se vrata i iz vozila je izašlo troje dece - dva dečaka od 12 i 15 godina i jedna 12-godišnja devojčica. Automobil je stajao samo kratko, onda se okrenuo i nestao u tami.

Troje dece bili su samo sitni prizori u ogromnoj šumi. Udaljeni kilometrima od letnjeg kampa u kom su prijavljeni, kod sebe su imali male GPS uređaje. Pored toga, noć je bila tu, a oni su bili sami. Pošli su u šumu, jer drugog izbora nije bilo.

Preporučujemo

Ovo je inače deo holandske tradicije poznate kao "napuštanje". Po ovom običaju, grupe dece, uzrasta od 12 do 15 godina, završe u šumi tako što ih neko doveze, a od njih se očekuje da kroz drveće i mrak nađu put nazad do kampa. Smatra se izazovom i obično potraga potraje do 2 ili 3 iza ponoći.

U nekim varijacijama izazova, temeljno zasnovanim na vojnim vežbama, odrasli prate delove tima, ali odbijaju da ih vode, iako mogu da im ostavljaju neke tragove. Da bi se deci otežalo, organizatori deci mogu čak staviti povez na oči.

Ponekad se čak i sakriju u žbunje i prave buku kao da je tu negde i divlji vepar.

Kako piše "Njujork tajms", ako vam ovo i zvuči malo suludo, to je zato što niste Holanđanin.

Holanđani, kako se navodi, svoju decu vaspitavaju malo drugačije. Deca se od malih nogu uče da se ne oslanjaju previše na odrasle, a odraslima se govori da puštaju decu da sami rešavaju svoje probleme. "Napuštanje" sve ovo dovodi do ekstrema, i ovaj običaj ide u prilog tome da čak i deca koja su umorna, gladna i dezorijentisana, mogu da budu zadužena za nešto.

Zapravo, većina odraslih Holanđana danas na svoju pustolovinu u šumi posmatra kao lepu uspomenu.

Rik Udega, 22-godišnji vođa izviđača, priseća se kako ga je zaustavila policija pošto je vozio jednosmernom ulicom do mesta sa kojeg je trebalo da deca krenu u potragu. Srce mu je preskočilo jer je, kaže, uradio nešto što je protivzakonito.

Policajac je stao do vrata i zamolio ga da spusti prozor. Na zadnjem sedištu automobila sedelo je četvoro dece sa povezom na očima, što kako kaže "Udega", takođe nije dozvoljeno.

- Ovde sam zbog "napuštanja". Pogledali su jedan drugog, nasmejali se i poželeli mi dobro veče - objašnjava Udega.

Deca su u Osterlicu ušetala u šumu, a sa zemlje se širio miris borovih iglica. Na nebu je nikao polumesec. Nekoliko minuta su se čuli automobili sa obližnjeg puta, ali je buka brzo utihnula.

To veče bila je prva takva pustolovina za 11-godišnjeg Stijna Jongewarda koji kod kuće dosta vremena provodi igrajući plejstejšn. Njegova majka Tamara, kaže da je ova tradicija njen način da sina učini odgovornijim.

- Stijn ima 11 godina. Period u kom nešto možemo da ga naučimo se uskoro završava. Ulazi u period adolescencije, a onda će odluke donositi sam za sebe - rekla je ona.

Pošto su hodali nekih pola sata, skrenuli su sa puta dublje u šumu, a zatim zastali na nekoliko minuta. Deset metara dalje, nekakva telesina šuškala je u grmlju i deca su se preplašila. Jelen.

Ovakve izviđačke pustolovine su normalan deo detinjstva kod Holanđana u tolikoj meri da se oni gotovo po pravilu iznenade kada ih neko pita o tome.

Holandski novinari međutim nisu impresionirani načinom na koji strani mediji pišu o njihovom običaju i tvrde da je trenutak "napuštanja" najuzbudljiviji trenutak kampovanja.

Ipak, zabeležen je i jedan incident. Tokom 2017. godine, mlade vođe kampa su odbacile do šume 25 dece, a onda popili nekoliko piva i zaspali. Posle sati i sati lutanja, deca su konačno pozvonila na nečija vrata i tako su "spasena".

Pia de Jong, holandska književnica koja je svoju decu odgajala u Nju Džerziju, navodi da ova tradicija odražava jedan deo filozofije roditeljstva svojstven Holanđanima: “Prosto pustite decu u stvaran svet. Naravno, pobrinete se za to da ne umru, ali mimo toga, sve je na njima, moraju da sami nađu svoj put.”

Međutim, Pia de Jong (58) počela je da preispituje uvreženo mišljenje da je ova tradicija zabavna.

- Zamislite da ste se izgubili i nemate pojma kuda treba da idete. Možda ste izgubljeni deset sati, možda čitavu noć, nemate predstavu, kasno je i dugo ste hodali, i svi su pomalo uplašeni - kaže Pia.

Inače, 2011. i 2014. godine su se dogodile i nesreće u kojima su povređena deca kada ih je udario automobil, tako da su pravila o "napuštanju" od tada malo rigoroznija.

Pogledajte video: Požari gutaju "pluća sveta": Dim je toliko gust da je Sao Paulo u mraku

(Telegraf.rs)