Da li Hongkong može da postane drugi Tjenanmen ukoliko se Kina odluči na silu?

Demonstracije u Hongkongu ušle su u treći mesec, a kineska retorika sve više podseća na onu koja je prethodila masakru od pre 30 godina

Demonstracije u Hongkongu, koje su počele kao odgovor na zakon o ekstradiciji i vremenom prerasle u proteste za većim slobodama i protiv policijske brutalnosti, dovele su zemlju u najveću krizu u poslednjim decenijama. Izgleda da kriza stremi ka razornom vrhuncu dok aktivisti već 10 nedelja zaredom izlaze na ulice uprkos zabrani policije. Masovni protesti su često bili nasilni i dovodili do sukoba demonstranata i policije, dok je strpljenje kineske strane polako na izmaku. Nakon što su se pojavili snimci na kojima se vide oklopni transporteri Narodne policije Kine kako idu ka lokaciji u Šenženu u blizini granice gde se održavaju vežbe, a kineska vlada koristi retoriku koja podseća na ono što je prethodilo masakru na Trgu Tjenanmen u junu 1989., hongkonški demonstranti i demokratija uopšte mogli bi biti u ozbiljnoj opasnosti.

U gradu Šenžen, udaljenom manje od 20 kilometara od nekadašnje kolonije, snimljen je veliki broj paravojnih snaga kako se okupljaju u sportskom centru. Prošle nedelje je na "vežbama" snimljeno 12.000 vojnika, sa oklopnim transporterima, helikopterima i vozilima amfibije.

Preporučujemo

Čak je i američki predsednik Donald Tramp tvitnuo upozorenje "o skorašnjoj kineskoj invaziji", a Komitet EU za spoljne poslove slaže se da će se "dogoditi nešto izuzetno loše".

Sve ukazuje na to kako Peking polako gubi strpljenje nakon deset nedelja visokih nemira, protesta i nereda u Hongkongu zbog sve većeg uplitanja Kine u njihove poslove.

Garnizon Narodnooslobodilačke vojske (PLA) u Hongkongu, prema rečima njegovog zapovednika Čen Daokianga, "odlučan je da štiti nacionalni suverenitet, sigurnost, stabilnost i prosperitet Hongkonga".

Sa druge strane, Iang Guang, portparol kancelarije za kinesku vladu u Hongkongu i Makau, upozorio je demonstrante - koje on naziva "kriminalcima" - da se "uzimaju uzdržanost kao slabost" i ponovio je "čvrstu odlučnost vlade da zaštiti prosperitet i stabilnost Hongkonga".

Kasnije je dodao da su demonstranti u Hongkongu pokazali "znakove terorizma". Ove izjave usledile su samo dva meseca nakon što je kineski ministar odbrane rekao kako je stabilnost Kine od napada na Tjenanmenu dokaz da je "vlada napravila ispravan izbor".

Uprkos upozorenjima i oštrim merama policije, koja je sve više koristila gumene metke i suzavac, demonstranti nisu odvraćeni.

U julu su uništili kancelariju za vezu kineske vlade u centru grada. Prošle nedelje je generalni štrajk gotovo paralizovao grad, jedan od najvažnijih komercijalnih centara u Aziji. Stotine letova otkazano je otkako se demonstranti zauzeli prometan aerodrom u Hongkongu.

Ova radikalizacija je nastala uporedo sa sve većom podrškom pokretu, a pripadnici srednje klase - poput advokata i državnih službenika - otvoreno se pridružuju demonstrantima.

DA LI ĆE KINA RIZIKOVATI DRUGI TJENANMEN U HONGKONGU?

Dok se Kina možda služi strahom od drugog krvavog Tjenanmena u Hongkongu, analitičari kažu da bi potencijalne katastrofalne ekonomske i političke posledice odvratile Peking od bilo kakve upotrebe sile sa zemlje.

Kako su sukobi između demonstranata i policije u bivšoj britanskoj koloniji postajali sve silovitiji, Pekingova osuda postaje sve zlobnija, uz upozorenja da će oni koji se igraju vatrom "propasti zbog nje".

Slike trupa na granici i pojačana retorika podstakle su zabrinutost da bi Peking mogao da upotrebi silu za gušenje ustanka.

- Peking želi da zapreti slanjem trupa ili drugom direktnom intervencijom kako bi pokušao da zastraši demonstrante. Ali s obzirom na visok nivo operativnog rizika - i reputacioni i ekonomski rizik za Kinu - slanje trupa bilo bi opasno - rekao je Ben Bland, naučni saradnik iz Lovi instituta u Sidneju.

Kinesko brutalno gušenje protesta protiv demokratije 1989. na demonstracijama na trgu Tjenanmen u Pekingu rezultiralo je dvogodišnjom ekonomskom stagnacijom.

Ishod bilo kakve slične intervencije u Hongkongu bio bi daleko teži, slažu se stručnjaci.

Oni se slažu da je dugoročna stabilnost međunarodnog finansijskog središta presudna za ekonomsko blagostanje Kine, a slike kineskih trupa ili nereda na ulicama bi se prenosile širom sveta.

Za sada, Kina se ograničila na izražavanje potpune podrške policiji Hongkonga.

KRVAVI TJENANMEN

Protesti na Tjenanmenu, poznati kao Četvrtojunski incident u kineskom jeziku, bile su narodne demonstracije predvođene studentima u Pekingu koje su se odigrale u proleće 1989. i zadobile široku podršku gradskih stanovnika, otkrivajući duboke podeljenosti u kineskom državnom rukovodstvu.

Protesti su bili silom ugušeni od konzervativnog državnog rukovodstva koji su naredili vojsci da primeni vanredno stanje u državnoj prestonici. Primena sile koja je izvršena od 3. do 4. juna postala je poznata kao Masakr na Tjenanmenu ili Četvrtojunski masakr, budući da su trupe sa jurišnim puškama i tenkovima nanele hiljade gubitaka nenaoružanim civilima koji su pokušali da blokiraju napredovanje vojske kroz Tjenanmen trg u srcu Pekinga, a koji su studenti demonstranti okupirali na sedam nedelja.

Opseg vojne mobilizacije i krvoproliće do kojeg je došlo bili su presedan u pekinškoj istoriji, gradu sa bogatom tradicijom protesta. Procene broja umrlih su u rangu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada.

Nakon primene sile, vlada je sprovela brojna hapšenja demonstranata i njihovih podržavaoca, suzbijeni su ostali protesti širom Kine, proterani su strani novinari i sprovedena je striktna kontrola pokrivanja događaja u domaćoj štampi.

Kineska vlada je, internacionalno, oštro osuđena zbog primene sile protiv demonstranata. Vlade zapadnih država nametnule su ekonomske sankcije i embargo na isporuku oružja.

VIDEO: Tuča u parlamentu Hongkonga, jedan završio na nosilima

(A.M.)