Najtopliji mesec u istoriji naterao dilere da pozovu policiju u pomoć, TV emitovao zimski pejzaž

Evo kako se toplotni talas u julu odvijao širom sveta

Tokom najtoplijeg meseca koji su ljudi ikada zabeležili, lokalna televizijska stanica u Holandiji neprekidno je emitovala zimski pejzaž kako bi gledaoci zaboravili toplotni talas koji ih je čekao napolju.

Protekli jul bio je jednak najtoplijem, ako ne i najtopliji ikad zabeleženi mesec, saopštio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nove podatke Svetske meteorološke organizacije i Programa za klimatske promene Kopernik.

Preporučujemo

- Prema najnovijim podacima Svetske meteorološke organizacije i njenog klimatskog centra - temperatura proteklog jula bila je jednaka ili viša od bilo kog meseca od kada se vrše merenja, a tome je prethodio najtopliji ikada zabeleženi jun - rekao je generalni sekretar.

Zvaničnici u Švajcarskoj i drugim mestima bojili su železničke pruge u belo, nadajući se da će ih tako zaštititi od ekstremne vrućine.

U luci u Antverpu dvojica dilera droge navodno su zvali policiju u pomoć nakon što su ostali zaglavljeni u kontejneru punom kokaina i plašili su se da će umreti zbog vrućine.

U Parizu ljudi su se sjatili u bioskopske sale, retka mesta u kojima je bilo klime.

Požari su opustošili hiljade hektara šume širom Evrope, topljenje leda na Grenlandu poslao je stotine milijardi tona vode u Atlantski okean, podižući nivo mora, dok su rekordi padali u zemljama, jedan za drugim.

Evropska agencija za klimu u ponedeljak je objavila zvanične podatke: jul je bio najtopliji mesec u svetu od kada je počelo vođenje evidencije pre više od jednog veka.

Naučnici su istakli da je planeta na putu da ima jednu od svojih najtoplijih godina, a podaci pokazuju da će period od 2015. do 2019. pokazati kao najtopliji petogodišnji rekord.

Studija koju je u petak objavila grupa istraživača koja proučava ulogu klimatskih promena u ekstremnim vremenskim uslovima, otkrila je da su klimatske promene učinile julski toplotni talas najmanje 10 puta verovatnijim.

Najtopliji mesec zabeležen je i na Aljasci, a tamo i širom Arktika izbili su masovni požare. Jedan Zoo vrt u Belgiji hranio je tigrove pilićima smrznutim u blokovima leda, dok su u Parizulokalni zvaničnici postavili improvizovane "rashladne sobe" u svakom kvartu u kojima su bili klima uređaji, a ljudi su mogli da uzmu hladnu vodu.

U Nemačkoj zvaničnici su bili primorani da ograniče brzinu kretanja, kako bi sprečili da se asfalt istopi i poremeti na velikim vrućinama.

Stanovnici Berlina rešili su da preuzmu stvar u svoje ruke, pa su napravili mapu sa mestima u kojima ima klime, koja je cirkulisala društvenim mrežama.

Gutereš je upozorio da ako odmah ne preduzmemo mere za ublažavanje klimatskih promena takvi ekstremni vremenski fenomeni će biti samo vrh ledenog brega.

- I taj se ledeni breg takođe se brzo topi. Vodeći svetski naučnici ukazuju da moramo ograničiti porast temperature na 1,5 stepeni C ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena. Moramo smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine. Moramo postići karbonsku neutralnost do 2050. Moramo uključiti klimatske rizike u sve odluke kako bismo podstakli klimatski otporan rast, smanjili ranjivost od klimatskih promena i izbegli ulaganja koja bi mogla prouzrokovati još veću štetu - poručio je Gutereš.

Ovo saopštenje dolazi i kao uvod u predstojeći Samit o klimatskoj akciji 2019. na najvišem nivou, a koji će u septembru biti održan u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Generalni sekretar je pozvao lidere svetskih vlada, kompanija i civilnog društva da dođu na Samit sa konkretnim planovima - jasnim koracima za jačanje nacionalnih doprinosa do 2020. godine i strategijama za karbonsku neutralnost do 2050. godine.

(A. M.)