50 godina od misije "Apolo 11" i lansiranja na Mesec: Podvig čovečanstva ili najveća teorija zavere?

Misiju Apolo 11 činila je tročlana posada američkih astronauta - Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins

Pre tačno pola veka, 16. jula 1969. godine, misija "Apolo 11" poletela je na Mesec. Bila je to prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, peta misija u okviru Apolo programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu.

Misiju Apolo 11 činila je tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins.

Preporučujemo

Dana 21. jula 1969, u 2:56 Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a ubrzo mu se pridružio i Edvin (Baz) Oldrin. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.

- Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo - rekao je Armstrong 1969. godine dok je kao prvi čovek stupao na površinu Meseca.

TEORIJE ZAVERE: DA LI JE ČOVEK STVARNO SLETEO NA MESEC?

Od kada su Amerikanci kročili na Mesec, posle nekog vremena su počele da kruže teorije zavere da je ceo događaj bio dobro isceniran. Teoretičari zavere navode nekoliko razloga zašto bi američka vlada imala koristi od obmanjivanja javnosti lažiranim sletanjem na Mesec.

Teorije zavere o sletanju na Mesec tvrde da su neki ili svi delovi programa Apolo i sletanja na Mesec bili prevara koju je izvela NASA i članovi drugih organizacija. Malo posle završene misije, počele su da kruže teorije zavere i tvrdnje da je sve to prevara Amerikanaca.

Najznačajnija tvrdnja je da su šest sletanja sa ljudskom posadom (1969-1972) lažirani i da dvanaest astronauta iz programa Apolo nisu hodali Mesecom. Teoretičari zavere zasnivaju svoje tvrdnje na verovanju da su NASA i drugi namerno prevarili javnost ubedivši ih da su se sletanja dogodila izmišljanjem, manipulacijom ili uništavanjem dokaza, kao što su slike, trake sa telemetrijskim očitavanjima, prenosi, uzorci kamenja ili neki ključni svedoci.

Ankete sprovedene na različitim mestima pokazuje da između 8 i 20 odsto ispitanih Amerikanaca veruje da su sletanja ljudskih posada lažirana, a taj broj se u Rusiji penje na 28 odsto. Teoretičari zavere navode nekoliko razloga zašto bi američka vlada imala koristi od obmanjivanja javnosti lažiranim sletanjem na Mesec.

FILM VOLTA DIZNIJA

Udruženje Ravna Zemlja je bilo jedna od prvih organizacija koja su optužili NASA-u za lažiranje sletanja, tvrdeći da su iscenirali u Holivudu uz sponzorstvo Volta Diznija, zasnovano na scenariju Artura Klarka i u režiji Stenlija Kjubrika (koji su zajedno radili na skoro realističnom filmu 2001: Odiseja u svemiru). Folklorista Linda Deh sugeriše da je film Jarac I iz 1978. scenariste i reditelja Pitera Hajamsa, koji prikazuje lažirano putovanje na Mars u svemirskom brodu koji izgleda identično kao i Apolo, mogao dati podsticaj popularnosti teorije o prevari u periodu nakon završetka Vijetnamskog rata.

HLADNI RAT SA RUSIMA

Tokom 50-ih i 60-ih godina trajala je svemirska trka između SAD i Sovjetskog Saveza. SSSR je preduhitrio Amerikance u slanju prvog veštačkog satelita (Sputnjik 1) i prvog čoveka (Jurija Gagarina) u svemir, tako da su SAD barem htele biti prve u slanju prvog čoveka na Mesec. Jednom kada je Kenedi obećao sletanje na Mesec do kraja decenije, NASA je bila pod ogromnim pritiskom ispunjenja te norme radi prestiža države.

U slučaju da je teorija zavere istinita i da SAD tada još nisu imale tehničke mogućnosti da lansiraju čoveka na Mesec, NASA je morala da lažira celu stvar kako bi ispalo da su SAD moćnija i superiornija država od SSSR. Oni koji veruju u teoriju da je put na Mesec lažiran najčešće tvrde da je NASA snimila niz sletanja na Mesec u studiju i to korišćenjem rekvizita, astronautskih kostima i sofisticirane rasvete.

VISOK KVALITET FOTOGRAFIJA

Pobornici teorije zavere se mnogo koncentrišu na slike NASA-e. Oni ističu nelogičnost na slikama i filmovima snimljenim na Mesecu. Na nekim slikama, čini se da su krstići iza objekata. Kamere su bile opremljene Reseau pločom (providnom staklenom pločom sa ucrtanim krstićima), što bi činilo nemogućim da se bilo koji fotografisani objekat pojavi ispod mreže.

To navodi da su ti objekti nalepljeni preko mreže. Krstići su ponekad zarotirani ili su na pogrešnim mestima, a zagovornici teorije dodaju da je kvalitet fotografija neuverljivo visok.

NE VIDE SE ZVEZDE

Jedna od tvrdnji da je sve prevara je što se ne vide zvezde ni na jednoj od fotografija. Astronauti iz misije Apolo 11 su nakon završetka misije tvrdili da se ne sećaju da su videli ijednu zvezdu. Astronauti su pričali o gledanju zvezda golim okom tokom mesečeve obdanice. Ali, ovaj argument pobija priroda fotografije. Svetlost koja dolazi od Sunca prejaka je da bi kamera snimila svetlost zvezda u daljini, a i sami bi da ste na Mesecu teško videli baš puno zvezda.

ZAŠTO ZASTAVA VIJORI?

Na snimcima sletanja, astronauti Armstrong i Oldrin na Mesec postavljaju američku zastavu. Ali,ona šta je interesantno da ona vijori, što nije moguće ako nema atmosfere i vazduha koji bi zastavu držao uspravnom.

NASA je objasnila da je zastava bila složena u tubi i da se zavijorila kada su je izvukli. Kao i da su je, prilikom postavljanja, Armstrong i Oldrin zatresli. Zastava je posebno konstruisana za Mesec, a kroz gornji deo prolazi žica kako bi izgledalo kao da je nosi vetar. Bez toga bi jednostavno pala kao i svaka druga zastava tokom dana bez povetarca.

IDENTIČNA POZADINA SLIKA SVAKE MISIJE

Fotografije iz misije Apolo 15 izgledaju kao da imaju identičnu pozadinu, iako NASA navodi da su ih snimili u razmaku od više kilometara, a teoretičari zavere lako bi poverovali da je NASA jednostavno koristila istu kulisu za različite scene. Objašnjenje bi moglo biti i da pozadina nije identična već slična.

Ono što izgleda kao dva brda u blizini u suštini su planine udaljene kilometrima. Na Zemlji će nam takvi predmeti biti slabije vidljivi, ali na Mesecu nema atmosfere ili izmaglice koja bi zaklonila udaljene objekte.

ODAKLE SLOVO C?

Na jednoj od fotografija s Meseca vidi se i stena na kojoj izgleda kao da je napisano latinično slovo C. Teoretičari zavere mogu da tvrde da se radi o kulisi koja je ostala pogrešno okrenuta, pa se oznaka vidi i na kameri. Slovo izgleda i prilično pravilno, pa ne priznaju objašnjenje da bi moglo da se radi o prirodnoj pojavi.

NASA je slovo objasnila tako što je naveka da bi to mogla da bude dlačica ili nešto što je upalo tokom razvijanja filma, ali je moguće i da se radi o podvali u kojoj je neko na originalnu fotografiju dodao slovo.

VIDEO: Čovek na Mesecu - mit ili stvarnost i zašto skoro pola veka ne ide "gore"?

(Telegraf.rs)