Da li su Nemci zaista produktivniji i superiorniji od ostalih naroda ili je to samo običan mit?

Prosečni Prus i Bavarac kulturološki su različiti poput neba i zemlje, a obojica su Nemci

Od leta 2011. Đulija Pins radila je u maloj turističkoj agenciji u Berlinu i nekoliko godina stalno i iznova suočavala se sa zagonetkom: stalno su joj dolazili klijenti koji su doslovno držali avionske karte "za nigde". Putnički avioni doslovno bi trebalo da polete svakog trenutka, ali aerodroma s kojeg bi trebalo da krenu na put naprosto nije bilo.

- Aerodrom Berlin-Brandenburg bio je ogromno gradilište južno od glavnog grada: projekat je probio milijarde evra iz okvira predviđenog i nije ni blizu otvaranju. Pa, šta se dogodilo nemačkoj učinkovitosti - pita se ona u tekstu za BBC.

Preporučujemo

Ako zakasneli aerodrom nije bio dovoljan, otkriću vam tajnu: nemačka produktivnost je mit, s korenima u religiji, nacionalizmu, prosvetiteljskoj misli i nekoliko velikih ratova. Možda je vrhunac i doživela u 20. veku, ali je nastavila da se održava onako kako svet vidi Nemce - uprkos ratu koji ih je uništio, zidu koji ih je podelio, valuti dizajniranoj da ih oslabi i uprkos finansijskoj krizi, Nemačka je i dalje na vrhu. Samo s izuzetkom aerodroma.

Slično kao i nemački humor, nemačka učinkovitost (ili njen nedostatak), često je vruća tema među posetiocima; oni se čude vozovima su tačni u minut, savršenim auto-putevima i, konačno, omiljena primedba svakog stranca, građani koji čekaju signal pre nego što pređu ulicu i još vas opominju ako ne činite to isto.

BAVARCI MNOGO BLIŽI NAMA NEGO PRUSIMA

Ipak, ono što mešaju s nemačkom produktivnošću je, u mnogim slučajevima, nemačka sklonost pravilima. Svakako osobina koja strance jednako zbunjuje. Dok apsolutno poštovanje pravila može pomoći u izvršavanju svakodnevnih zadataka, to ne mora da znači kada je reč o velikim, značajnim projektima nacionalnog značaja.

Berlinska kultura odavno čeka stalno prolongiranu obnovu državne opere, a u Hamburgu su svedočili neverovatno rastućem trošku gradnje nove filharmonijske dvorane. Razgovor o nemačkoj produktivnosti uvek se svodi na Prusku.

Poznato po militarizmu, nacionalizmu i nemilosrdnoj radnoj etici, kraljevstvo se održalo vekovima, da bi na vrhuncu, u 19. veku, obuhvatalo većinu severne Nemačke i današnje Poljske. Navodno, dok su severni Prusi, potpuno lišeni humora, bili zaokupljeni marširanjem unaokolo i uzgajanjem krompira na neplodnoj zemlji, Bavarci su se srećno bavili svojim pivom u toplijim klimatskim uslovima.

Pruska je ušla u borbu protiv Napoleona III u francusko-pruskom ratu (1870.-71.) i upravljala zemljom u pravcu onoga što je počelo da izgleda kao današnja Nemačka. Prema Džejmsu Hozu, autoru Najkraće istorije Nemačke (2017.), ta je pobeda zapravo učvrstila sliku nemačke učinkovitosti.

Britancima u ranom 19. veku Nemačka je izgledala poput neke vrste nazadne zemlje... Iznenada, naizgled preko noći, slomili su Francuze, glavnu vojnu silu u Evropi. Sva Nemačka odjednom je bila zarobljena militantnom Pruskom, a cela Evropa je znala da su Prusi bili narod koji je trebalo držati na oku.

KAKO SU SE PRVI I DRUGI SVETSKI RAT ODRAZILI NA STEREOTIPE O NEMCIMA?

Početkom Prvog svetskog rata, to je bilo više od pukog straha od "drugih", objasnio je Hoz.

- Ako svet želite da učinite bezbednim za demokratiju, morate da stvorite nepobitno uverenje u to da je vaš neprijatelj u njemu toliko uvrnuto čudan da je skoro pa uljez u njemu sa svojom nadljudskom lukavosti - rekao je.

Propagandni plakati svetskog rata u berlinskom Istorijskom Muzeju potvrđuju taj mit promovisanjem slike Nemaca kao sveznajućih, svevidećih i sveprisutnih.

Ali, zašto ovakva opsednutost nemačkoj dominantnosti opstaje sve do danas, iako bi bilo za očekivati da ju je razbila pobeda Saveznika 1945. godine?

Markus Heselman, lokalni urednik u Tagešpiglu, pokušao je to da opiše na sledeći način:

- U Velikoj Britaniji postoji vrlo čudna vrsta fascinacije, moram biti vrlo oprezan kako da se izrazim, nacističkom Nemačkom. Tamo postoji želja da se, gledajući na Nemačku, skinu sve one loše stvari, kao što je nacizam, a ostave samo one koje se poštuju.

Pripadnici Savezničkih snaga, s Amerikancima i Britancima među njima kao onima koji su ih vodili, naprosto su želeli da se dive tome kako su Nemci, iako teško uzdrmani reparacijama iz Prvog svetskog rata, na kraju ipak uspeli da povedu Drugi svetski rat, iako su baš te sankcije iz prvog rata bile delom odgovorne za taj drugi rat.

Oni jednostavno vole da veruju da je "Wirtschaftswunder" ili "ekonomsko čudo" 1950-ih i 60-ih godina posledica nemilosrdno produktivne radne etike, pritom zanemarujući koliko novca je sa Zapada bilo upumpano u Zapadnu Nemačku u borbi protiv Rusa.  Kao što Hoz ističe, mit "nema nikakve veze s istorijom, u puno većoj meri ima veze s maštom".

Na kraju dolazimo do toga da u stvaranju mitova Nemaca, mi zapravo stvaramo mit o sebi. To možda niko ne zna bolje od Nemaca koji žive negde drugde; od onih koji su se nastanili u Velikoj Britaniji kao u inostranstvu i naišli su na stroga pravila i beskrajnu birokratiju u svakodnevnom životu, čak i u slučaju javnih radova kao što je inače berlinski aerodrom.

Prema esejisti Džozefu Pirsonu, koji istražuje nemačke posebnosti na svom blogu "Nidl" i u svojoj nadolazećoj knjizi "Berlin", berlinski aerodrom koji toliko kasni, ne bi trebalo pljuvati, nego čak i slaviti. I to baš zato što je u suprotnosti s dugogodišnjim mitom o Nemcima.

- Kada se dogodi da stvari poput ovog aerodroma na funkcionišu, to onda Nemce humanizuje, vraća im ljudskost, to onda pokazuje da se oni baš i ne uklapaju tako lako u stereotipe koje su stranci izgradili o njima - rekao je Pirson.

- Svaki primer nemačke neučinkovitosti čini me srećnim jednako kao što me istovremeno i frustrira - zaključio je.

(Telegraf.rs/Express.hr)